У светлу најновије медијске септичке јаме (што медији данас, хтели то признати или не, јесу) на овим просторима и шире, где гостују свакојаки теоретичари завере, видовите особе, поборници сваких идеологија, стручњаци за све и свашта, поткрала се једна занимљива тврдња, малтене на рубу теорије завере. Наиме, једна од горе наведених особа изјавила је у јавни етер да су Хути погодили носач авиона америчке флоте, те да јој није јасно, како исти није потонуо. Она је (та особа) наводно видела рупу на носачу авиона. Рекох себи, добро па како то да је њима (Хутима) пошло за руком или боље рећи ракетом да готово потопе носач авиона? Закључак! Свака част! Али, није то тако.
Додуше, од свог настанка и развоја носач авиона је био и „жртвом“ бројних сукоба. Посебно је то било видљиво током Другог светског рата у водама Пацифика мада ни Средоземље није било изузетак током тог великог сукоба. Тада су носачи били погађани и тонули су. Значи, јасно је било да носачи авиона нису никако непотопиви бродови, напротив. Међутим, после овог сукоба није регистрован нити један случај потапања носача авиона. Било је неколико хаварија на истим, али нити један није због тога потонуо.
КАКО УНИШТИТИ НОСАЧ АВИОНА?
Теоретски, данашњи носачи могу бити погођени па чак и уништени, али је до данас пракса је показала да је то неизводиво, што ипак значи да није немогуће.
Још осамдесетих година прошлог века, писани су бројни научни радови, развијане бројне теорије, али још нико није успео да пробије слојевити одбрану америчких супер носача. Говоримо о пракси.
Још у то време иако је то урађено још пре, систем одбране носача чиниле су три зоне. Прва зона, позната и као унутрашња зона састојала се од ракетне и артиљеријске одбране објекта (носача авиона). Другу или средњу зону сачињавали су пратећи површински бродови, који су били намењени за ПВО и ПРО носача авиона као и за противбродску и противподморничку одбрану пловног састава укључујући као приоритет и сам носач авиона. Спољну зону чинили су борбени авиони носача авиона који су били у борбеној патроли за заштиту. Ти авиони су сачињавали фактички прву одбрамбену линији носача, која је износила неких 250 километара и више. Тако је било случајева да ловац Ф-14 Томцат крстари у зони 180 километара испред свог матичног носача, при чему његове ракете ваздух-ваздух могу да помере даљину пресретања за још 70 километара. Јасно је, да је штит носача авиона од тог времена продужен на неких 300 километара и више. Илустрација (доле) из књиге Кристофера Кемпебла „Рат у ваздуху, четврте генерација“, јасно појашњава и илуструје зоне одбране носача.
Е сад, испаде да је носач авиона неуништив! Али, то није тако. Још док је постојао Совјетски Савез у наоружање његове морнаричке авијације у наоружање су уведени тада, како се то означавало, тактички бомбардерски авиони Ту-22М2 Бацкфире-Б.
Овај авион је званично у наоружање уведен 1976. године. Током испитивања је постигао брзину од 1800 километара на час и остварио долет од 5100 километара, а опремљен је турбовентилатор-ским моторима НК-22. Ова варијанта авиона је била много успешнија и до 1983. године је произведено 211 бомбардера у верзији ТУ-22М-2. На верзији М-2 био је уклоњен прикључак за пуњење горива у ваздуху, што је била обавеза СССР-а у оквиру потписаног договора о ограничењу стратегијског наоружања САЛТ-ИИ. Уклањањем поменутог прикључка ТУ-22М-2 је остао у категорији средњег бомбардера, јер није био у стању да досегне територију Северне Америке. Главно оружје бомбардера ТУ-22М-2 представља ракета ваздух-земља (море) Х-22 (НАТО назив АС-4 Китцхен) домета 140 до 500 км. Уобичајена тактика напада на противничке насаче авиона била је конципирана на јединицама од око 20 бомбардера (наоружаних са једном или две ракете Х-22), који су требали да у најкраћем времену лансирају што више пројектила и напусте тај простор пре него што стигну противнички ловачки авиони.
Опасност коју су Американци уочавали од ТУ-22М-2 наоружаног ракетама Х-22 у великој мери је убрзала развој и увођење у оперативну употребу америчког борбеног авиона Ф-14 наоружног пројектилима ваздух-ваздух Пхоениx.
Крајем деведестих година прошлог века, Иран је био у поодмаклим преговорима са Русијом за набавку 12 бомбардера Т-22М2 наоружаних са ракетама Х-22. Тада су САД дипломатским каналима успеле да спрече реализацију те куповине. Може се само замислити, шта би било да су се Иранци докопали ових бомбардера и ракета Х-22. Сигурно је, да нити један амерички носач авиона, не би више био виђен у водама Персијског залива, то је сигурно. Међутим, тада је Техеран остао празних руку.
НИСУ ПОГОЂЕНИ АЛИ СУ ИПАК ОШТЕЋЕНИ
По свим релевентним светским војним подацима, познато је до данас нити један амерички носач авиона није погођен. Али постоје документована и то баш лепо, три случаја несреће на америчким носачима, где је уништено неколико десетина ваздухоплова и погинуло неколико стотина морнара. У оба случаја носачи су враћени на оправку.
Први несрећни случај десио се на носачу авиона ЦВА-59 Форрестал.
Дана 29. јула 1967. године избио је пожар на носачу авиона УСС Форрестал након што је електрична аномалија изазвала лансирање ракете Зуни на Ф-4Б Пхантом, ударивши у спољни резервоар горива А-4 Скyхаwк. Запаљиво млазно гориво просуло се по пилотској кабини, запалило и изазвало ланчану реакцију експлозија у којој су погинула 134 морнара и рањен 161. У то време, Форрестал је био ангажован у борбеним дејствима у Тонкинском заливу, током Вијетнамског рата. Брод је „преживео“, али са штетом од преко 72 милиона америчких долара, не укључујући штету на авионима.
Други случај догодио се на нуклеарном носачу авиона ЦВН-65 Ентерприсе, који је био први икада саграђени носач авиона у свету на овај погон.
Пожар на УСС Ентерприсе 1969. године био је велики пожар и серија експлозија који су избили на броду УСС Ентерприсе 14. јануара 1969. године код обале Оаху, Хаваји. Након што је ракета Зуни детонирала испод крила авиона, ватра која је уследила детонирала је још муниције, начинивши рупе у пилотској кабини што је омогућило да запаљено гориво за авионе уђе у брод. У пожару је погинуло 28 морнара, повређено 314, а уништено је 15 авиона. Трошкови замене авиона и поправке брода премашили су 126 милиона долара (отприлике милијарду долара прилагођено инфлацији 2022. године). Чак и већа оштећења су вероватно спречена побољшањима направљеним после сличног пожара УСС Форрестал 1967.
Трећи случај догодио се на носачу авиона ЦВН-68 Нимитз. Наиме крстарење које је било планирано да почне априла 1981. године, убрзо је прекинуто због инцидента, који се догодио маја исте године. Тада је авион ЕА-6Б Проwлер из састава маринског сквадрона ВМАQ-2 Дет.Y „Плаyбоyс“ који је придодат вингу ЦВW-8, срушио се на палубу носача авиона Нимитз 26. маја 1981. године. Пад авиона прузроковао је знатну штету, људске и материјалне губитке. Пожаром је захваћено шест резервоара горива за авионе Ф-14А и убојна средства, укључујући и ракете АИМ-7 Спарроw. Инцидент, који је нанео само површинску штету носачу авиона, резултирао је губитком или оштећењем 19 ваздухоплова, повређено је 48 а погинуло 14 људи. Сквадрон ВФ-41 Блацк Ацес је имао три погинула припадника и уништена три авиона Ф-14А. Штета је процењана на 100 милиона америчких долара. Због инцидента, крстарење је накратко прекинуто.
На поновно крстарење Средоземним морем, носач авиона Нимитз креће крајем јула 1981. године. Пловидба траје од августа 1981. године до фебруара 1982. године.
РЕЗИМЕ
Не улазећи много у ставове и речи које размењују, данашњи учесници у медијском ријалитију а пре свега не улазећиу то, да ли су или нису познаваоци онога што тврде да јесу, јасно је да данас не постоји иоле части и образа код људи. Они ће због свог такозваног неког права, да било шта кажу и да остану иза тог, без обзира на чињенице које су већ написане, публиковане и смештене у „храму знања“ званом – Библиотека. Треба само добра воља и мало времена, нешто и да се прочита а не да се само клима главом према оном што се редовно презентује у медијској депонији глупости. Само мало воље и труда, све је написано.
На питање, да ли може да се носач авиона уништи? Одговор је јасан – може. Међутим, остаје питање ко га заиста може да уништи? Неке земље могу, за то и имају средства, али неко ипак не може, осим да се речима хвали.
Непријатеља не треба мрзети, већ га треба поштовати. Јер мржњом непријатељу не можете ништа, а себе уништавате. А митови и легенде су за ученике основних школа, закључно са петим разредом.
“ У осамдесетим годинама прошлог века просечан ИQ нормалне особе био је од 90 до 110 посто, при чему су они са 90 посто били тупо нормални, затим следе нормални и генијалци.“
Бог те маз’о! Сад бар ми је јасно чији сам текст читао 🙂
Синко, сабираш бабе и жабе и очекујеш да те неко озбиљно схвати? Стварно?!
Али, за утеху, твоју стручну конкуренцију која те је тако изнервирала (шта је, нема места и за тебе у телевизору?) си лепо попљувао, скоро као да си то радио пред огледалом.
Јадниче.
ПС
Стварно, овај сајт је извор невероватне забаве – дајте још, још, још, побогу! 🙂
@Јарило /и ини/: Прочитах све коменте и не могу да се начудим чега све има: Човек лепо дао потпуну стручну анализу које су зоне одбране заштите носача и шта им се све десшавало (и то једино услед незгода или немарности особља на самом носачу) а овамо се то проглашава за будалаштину и дилентатизам. Па што ви не дадосте поуку како се потапа носач авиона уместо што причате дисквалифаторске глупости по жељама шта бисте волели да видите. Један помиње Кинџале, али и они се обарају, а то оружје не може добити свако! Што је баби мило то јој се и снило! Таква оружја, и слична, се користе само у евентуалном сукобу великих који имају та оружја, и само тад и тако је могуће потопити носач авиона. / И могуће је теоретски у машти: кад би се направило неколико стотина поморских дронова довољно јаких и да се сви лансирају одмах да надмаше бројчано сва оружја одбране носача, и да такви приђу носачу са свих страна једновремено и ударе у њега. Али то је, велим, само теорија!/
(Добар текст, хвала уредништву Фронта!)
БРАВО…
Није тачно да никад није потопљен носач авиона…амерички носач 1942 УСС ХОРНЕТ потопили Јапанци.
Тачка да причам даље.
…1942….
…тада су палубе прављене од дасака…
Шта рећи а не заплакати на овај текст!
Друже, да ли си ти овај текст преписао од некуд, или заиста мислиш да смо ми дебили? Ово што си описао је све лепо на папиру и тако је у теорији, али би ти и велики стручњак господин Лазански то потанко објаснио да је жив, а он је за разлику од тебе био на носачу авиона. Иначе у својим војним школама Амери уче да нису изгубили ни један рат, а њих је налупао где ко је стигао, од Кореје, Вијетнама, Камбоџе, Лаоса, Ирана, Сомалије, Афганистана, Србије, Ирака, Сирије, Јемена и др. Мани ти мене друже њихових комплекса и твог глумљења војног експерта молим те. Не мора носач авиона да буде потопљен да би био погођен, може да буде и оштећен, а овде се не ради о причи рекла казала, већ о документованој ствари коју преносе обавештајци, а која је снимљена руским изворима. Ради се о томе да је то оружје које су Руси дали непријатељима Запада како је Путин и обећао. У питању су три хиперсонична пројектила за које не постоји заштита, чак ни када би носач авиона имао и десет кругова одбране и то сферично, јер хиперсоничне ракете може да погоди само иста таква ракета које Запад иначе нема. Сам носач авиона је тешко потопити, али не због неке кур.еве одбране, већ због много комори и великог депласмана, али може бити фатално оштећен. Такође је други начин да се тактичком ракетом са прљавом нуклеарном бојевом главом, тј кобалтном главом погоди близина носача авиона у неколико километара растојања, што доводи до високе јонизације метала свих бродова заједно са њим. Електроника и везе би биле мртве, а посада би морала хитно да напусти исте, јер би се пекли као у рерни. Коме није ово јасно, нека одгледа серију Чернобиљ, тамо је детаљно ово описано и као нуклеарни физичар ово знам одлично. То нису разорни пројектили и нема везе са ударним таласом, већ са брзораспадајућим изотопима који јако јонизују метал тј челик, а Руси имају баш такве бојеве главе. Да нас нису жути лишили нуклеарног потенцијала и института и ми би могли да произведемо овакве мале и подесне бојеве главе, а са данашњим ракетама кратког домета које имамо, имали би смртоносну могућност за ове поморске шклопоције.
Ево једног Русофила у најави 😀. Јеси ли свјестан шта си написао?? Амере налупао ко је стигао?? Па од Америчког оружја у периоду од другог свјетског рата па до данас погинуло око 20 милиона људи! То и Руси изјављују. Ај то, него дје надје да их је Србија налупала? 😂😂. Друже, јеси ли ти пијан??
Ништа више него БРАВООО за образложење!
„Москва“ је такође имала вишеслојну одбрану, па је потопљена једним бизарним дроном! „Титаник“ је био „непотопив“ са коморама, кога је потопио ус*ани ледени брег сасвим случајно! Све што плива је потопиво! Британски најсавременији бојни брод, потопљен је једном ракетом погодком у бок када је буквално преполовлен у Атлантику код Аргентине! Носач авиона је жилавији, али у унутрашњости се налазе складишта са ракетама и другим експлозивним наоружањем! Противбродске ракете се праве управо са кумулативним пуњењем! Лете на малој висини изнад воде, и циљ је погодак у бок, пробијање бочне оплате и експлозија унутар брода! Штета може да да буде мала, безначајна, али може да изазове секундарне детонације, услед чега постоји могућност моменталног уништења брода! Такође га може потопити један ус**ни брод-дрон, као крстарицу „Москва“! Једини спас и 500% заштита за Америчке носаче, је ангажовање Украјинске ПВО, која обара 500% од 100% испаљених ракета!
Још један војни АНАЛитичар са ИQ мањим од 70. Жалосно да овакви ликови имају смелости да потпишу овакву бљувотину од аналнелизе.
Па за један носач је доста један кинџал…и ту се прича завршава…
Па што Руси не послаше Хутима ту кобалтну бојеву главу са брзораспадајућим изотопима да високо изјонизира бар једну групу носача није ваљда да не желе даљу ескалацију на ово све што се дешава и то преко посредника Хута па то је безболно и западњаци њих штеде дозирано поступају а ха да могу потопили би их све
Није потопљен јер их нико није ни гадјао. Сада је орузије много опасније тако да су носаци опасност само за банана земље.
Први фактор је , фактор изненађења . После се ударају чврге . Од јачине прстију , толико волели и глава . Универзални рецепт .
Нема тог објекта који је неунистив.Цак серија руских ракета ресавају проблем носаца авиона једним поготком.Могуце је да су га погодили Хути јер је збрисао из њихове зоне.Руски војници це га потопити ускоро аналоно ономе ста они раде њима.
Није питање дал це да га потопе, него дал смеју да га гадјају:)))))