Док се дим над оперативним зонама Блиског истока још није потпуно разишао, Вашингтон се суочава са суровом финансијском реалношћу савременог ратовања. Према најновијим поверљивим проценама Централне команде САД (ЦЕНТЦОМ) које су процуриле у јавност и достављене Капитол Хилу, укупни амерички војни трошкови у сукобу са Ираном премашили су цифру од 47,1 милијарду долара.
Овај податак осликава не само драматичну ескалацију сукоба, већ и убрзани раст рачуна за америчке пореске обвезнике. Подсећања ради, у јулу ове године Пентагон је изашао са цифром од 37,5 милијарди, да би већ у септембру тај број порастао на 43,6 милијарди долара. Свега три месеца било је потребно да трошкови скоче за више од 25 процената, што доводи у питање дугорочну одрживост ове војне кампање.
Срце проблема: Лавовски део новца отишао на ракетне арсенале
Када се изврши дубинска анализа трошкова, постаје јасно шта заправо гута амерички буџет. Чак 29 милијарди долара односно преко 60 процената укупне суме отпада искључиво на набавку и попуну истрошених залиха вођеног оружја и прецизне муниције.
САД се суочавају са техничко-оперативном асиметријом каква није виђена у модерној војној историји. Иранске снаге користиле су комбинацију релативно јефтиних балистичких ракета и масовних ројева камиказа-дронова. Да би заштитиле своје положаје и савезнике, америчке снаге биле су принуђене да лансирају најсавременије, али и најскупље ПВО пресретаче из породица Стандард Миссиле (СМ-3 и СМ-6) и Патриот (ПАЦ-3). Израчунато је да сваки пресретач СМ-3 кошта амерички буџет између 9 и 15 милиона долара. Резултат је рачуница у којој ракета од десетак милиона долара уништава пројектил или дрон вредан свега пар десетина хиљада долара.
Поред набавке муниције, 11,9 милијарди долара отишло је на директне оперативне и логистичке трошкове — од морске допуне горива за носаче авиона до ванредних сати лета, док је 6,1 милијарда долара издвојена за замену оштећене или уништене војне опреме.
Ратно ваздухопловство на највећем удару
Погледа ли се расподела по родовима војске, Ратно ваздухопловство САД (УСАФ) поднело је највећи финансијски терет са више од 7,6 милијарди долара директно потрошених оперативних средстава. Софистициране ваздушне патрометрије (ЦАП), мисије сузбијања непријатељске противваздушне одбране (СЕАД) и дејства стратешких бомбардера захтевали су енормне количине авио-горива и непрекидно одржавање мотора у истраживачким условима.
Копнена војска САД забележила је трошкове од око 2,1 милијарду долара, пре свега због непрекидног оперативног рада земаљских батаљона ПВО (Патриот и ТХААД), док је Ратна морнарица (УС Навy) утрошила преко 1,5 милијарди долара водећи превентивне и одбрамбене операције у Црвеном мору и Персијском заливу.
Невидљива рачуница: Шта се крије иза званичних података?
Војни аналитичари и војно-економски стручњаци упозоравају да званична цифра од 47,1 милијарде долара представља само „врх леденог брега“. Извештај ЦЕНТЦОМ-а, наиме, не обухвата финансијска средства потребна за обнову и санирање инфраструктурне штете коју су америчке базе у региону претрпеле од директних иранских ракетних удара.
Такође, извештај занемарује фактор системског исцрпљивања војно-индустријског комплекса. Америчка наменска индустрија тренутно нема производне капацитете да замењује потрошене пресретаче брзином којом се они испаљују. За попуну залиха до предратног нивоа биће потребне године, што отвара озбиљне стратегијске пукотине и смањује оперативну спремност Вашингтона на другим потенцијалним жариштима у свету, пре свега у Индо-Пацифичком региону.
Суочена са овим бројкама, Бела кућа се сада спрема за тешку борбу у Конгресу, где је све гласнији отпор представника који захтевају преиспитивање дугорочне америчке стратегије на Блиском истоку и ревизију начина на који се троше буџетска средства.
Колико видим у ове цифре не улазе уништени радари, беспилотне летелице и авиони. Два моћна радара који су препокривали цели Блиски Исток, 10так МQ9 Реапера, И ако је тачно оштећено и уништено 88 авиона различите намене. Колико доприноси (директно урачунато) штети И индиректно, кроз потенцијалне уговоре о овим апаратима?