НАТО у оквиру јачања одвраћања на источном крилу развија концепт „аутономне зоне“ у којој би деловали само беспилотни системи. Према изјавама званичника Алијансе током вежбе Црyстал Арроw у Летонији, циљ је да повезани сензори, дронови и средства ватре дугог домета откривају и гађају противничке снаге на самом почетку евентуалног сукоба.
Бригадни генерал Крис Гент, заменик начелника штаба за трансформацију и интеграцију у Савезничкој копненој команди НАТО, рекао је да је реч о простору испред сопствених линија у који се људство не би слало, већ би ризик преузимале машине. Он је навео да то више није питање будућности, већ тренутна потреба заснована на искуствима из рата у Украјини.
Тестирање је већ у току
Иницијатива за одвраћање на источном крилу, позната као ЕФДИ, према наводима америчког генерала Криса Донахјуа, брзо добија оперативни облик. После представљања концепта прошле године у Немачкој, фокус је сада на увођењу средстава у јединице и провери у пракси да ли систем заиста функционише.
НАТО од септембра тестира нове технологије у оквиру Таск Форце X. У Литванији су немачке снаге укључиле беспилотна копнена возила и системе за борбу против дронова, док је тестирање у Финској у децембру било усмерено на повезивање система. На вежби Црyстал Арроw летонска Механизована пешадијска бригада користила је УГВ у склопу оперативног испитивања.
Према Гентовим речима, Алијанса ради на заједничкој „окосници података“ која би повезала хиљаде сензора и ефектора дуж источног крила. У мрежу би били укључени акустички и електрооптички сензори, цоунтер-УАС системи и УГВ, са намером да системи размењују податке и покрећу дејство и преко државних граница.
Летонија увежбава зону без људства
Мајор Едуардс Шинкунс из летонске Механизоване пешадијске бригаде изјавио је да се његове снаге свакодневно обучавају да обезбеде такозвану „зону уништења“ само беспилотним средствима. Он је описао вишеслојан систем дронова уз подршку пешадије и артиљерије, уз оцену да се у условима виђеним у Украјини свако кретање у сивој зони брзо открива и уништава.
Званичници НАТО наводе да остају и практични проблеми, пре свега различита национална правила о томе када аутономни сензори могу да покрену дејство. Поред тога, у току је утврђивање стварне дубине такве зоне, јер њена величина зависи од терена и техничких могућности система на сваком делу источног крила.
Естонски бригадни генерал Џејми Мареј оценио је да ЕФДИ треба да створи проблем за нападача већ „нултог дана“, односно од првог тренутка кризе. Као наредни слој одбране навео је способност балтичких држава да гађају циљеве у дубини, уз пример естонске набавке додатних ракетних система Цхунмоо домета 290 километара.