Хрватска ће набавити педесет тенкова Леопард 2А8 захваљујући немачким средствима добијеним од трансфера старих тенкова и борбених возила пешадије у Украјину.
Министри одбране Хрватске и Немачке, Иван Анушић и Борис Писторијус, потписали су писмо о намерама, изразивши спремност да пребаце хрватска оклопна возила, укључујући резервне делове и муницију, у Украјину у замену за надокнаду од Немачке која ће бити искоришћена за куповину 50 тенкова Леопард 2А8. Ова средства ће делимично покрити наруџбину нове опреме.
Тако ће Хрватска постати део међународног заједничког програма набавке тенкова Леопард 2А8. Осим Немачке, програму су се већ придружиле Чешка, Литванија, Шведска, Италија и Холандија.
Војна помоћ Украјини
Хрватска планира да Украјини пребаци 30 тенкова М-84 и 30 борбених возила пешадије М-80 „из складишта“. БВП М-80 су већ у употреби у Оружаним снагама Хрватске, а испоручена су као део војне помоћи из Словеније.
Упркос сличности са совјетским БМП-1 и БМП-2 борбеним возилима пешадије, југословенски М-80 има потпуно другачији дизајн. Опремљен је аутоматским топом ХС.804 (М-55) калибра 20 мм и оклопом отпорним на метке.
Истовремено, М-84 ће по први пут бити пребачен у Украјину. Ова возила су локализована копија извозних совјетских тенкова Т-72М1, произведена по лиценци у Југославији.
Након распада Југославије, новонастала Хрватска је наследила флоту од 84 тенка М-84. Од 2008. године, сви су модернизовани на ниво М-84А4 Снипер, а до 2023. године већина је прошла веће поправке и надоградње комуникационих система.
У поређењу са оригиналним Т-72М, хрватски М-84А4 има бољу ватрену моћ захваљујући савременом ДБР-84 балистичком рачунару, који ради у комбинацији са СЦС-84 дневно/ноћним нишаном за све временске услове.
Погон возила је такође унапређен: тенк је добио нови дизел мотор В46-ТК снаге 1000 коњских снага, као и побољшане механизме за ротацију куполе и вертикално навођење топа. Ипак, ниво заштите није промењен – током модернизације, опрема није добила додатни оклоп или динамичке заштитне пакете.
Хрватска војска тренутно има око 70 тенкова М-84 у употреби, за које наводе да су „у веома добром стању и добро одржавани.“
Ако ово процита нас дрзоглавни има одма да полети да купује
150 тенкова Леопард Тигар Лав
…
заинат
…
ко сто је купио оне… како бесе Миразе, … нее, Рафаље тарататата
…
боље да су направили заједно неки аутопут кроз цео Балкан са 25 трака
…
будале
…
али, паре, паре, парице…
Коментар потпуно на мјесту! Лудило влада ЕX-Yу простором (лише Словеније) а серума нема ни на видику. Далеко од тога да Србија и Хрватска (и остале државе бивше Југославије) не треба да имају функционалне и модерне војске, али ово комшијско/сусједско премјеравање стварно ниђе не води већ само у пражњење буџета. Хрватска вапије деценијама за патролним бродовима за контролу морског акваторија, али на то нико тамо не обраћа пажњу. Србија у лику АВ набавља све што види на страном тржишту, а притом „на кашичицу“ набавља оружје из сопствене продукције (НОРА, АЛАС, ЛАЗАР…) чиме би се ангажовали сопствени производни капацитети и сопствена радна снага. На крају, сем у случају ратне опасности када важе потпуно друга правила, у мирнодопским условима велике војне набавке се обављају по одавно направљеним дугорочним плановима за модернизацију (најбољи примјери у сусједству Мађарска и Словенија).
изгледа да си, ти, господин, друг, брат, пријатељ, непријатељ, Србин, Цхерногорец, комуниста итд… неки нормалан цовек за разлику од ових…
…
види, висе пута сам писао ово…>
казе се у Босни, дај будали камен у руке па гледај коме це главу разбити
…
а овде им је дато аутоматско орузје….
…
много будала, много орузја
…
и много гробова, много сироцхади и удовица, много попаљених куца
…
и много мрзње
Ни господин, ни друг, ни непријатељ, ни комуниста, ни фашиста… Само обичан Црногорац, националиста (надам се да ово неће бити погрешно схваћено) који воли своју државу и своју нацију, а свима и Србима и Хрватима и друг и брат. Не вјерујем у демократију – ја сам Православни Хришћанин и Монархиста. За мене постоје само двије категорије: људи и нељуди. Живио сам и на Западу и у Русији – видио и предности и мане једних и других. Осјетио хладноћу и мржњу домородаца у земљама њемачког говорног подручја, али и доброту тамошњих Срба и Хрвата који су ми помогли тамо. Видио сам велику корупцију у Русији, али и бескрајно добру руску душу, људи који се никад не предају и не посустају. Уз Русију највише у душу ме „такла“ Мађарска, тамо сам се дуго задржао. Иако нијесам никад био у Америци свуђе сам сретао бескрајно инвентивне и бескрајно духовите Американце. Ништа није црно-бијело.
Ратови и жртве се не могу заборавити, али морамо опростити. Не можемо даље без тога. Препоручујем свима филм Исцјељење редитеља Ивана Јовића, отрежњујуће остварење.
Свако Вам добро
П.С. Има ође на порталу много доброг и паметног свијета без обзира коју страну заступају, али битан је и приступ. Неко зависно од ситуације бурно реагује, онда саговорник реплицира псовком и мржњи никад краја.
Мени се на примјер свиђа кад Ви (или било ко други) даје смјернице или рјешења за одређене проблеме.
Исправак неточног навода, Словенци исто улажу велике новце у модернизацију.
Друго, недавно је запловио нови Обални опходни брод и још три се довршавају, а до краја године ће бити потписан и уговор за купњу двије Гоwинд 2000 корвете.
Треће, Хрватска је за исте паре које је Србија потрошила само на Рафале (ЕУР 2,7милијарде с тим да ће то вјеројатно још и нарасти) купила, 12 Рафале, 62 Брадлеy-а, 18 Цаесар 155 хаубица, 50 Леопард 2 А8 тенкова, 8 УХ60М БлацкХаwк, 8 Химарс и 6 Баyрактар ТБ2.
Што је тачно „неточно“ у мом наводу пошто претпостављам да је ово реаговање мени упућено?
Прво, навео сам да је Словенија једина нормална од ЕX-YУ држава и да и она исто улаже у модернизацију, али са јасним и дугорочно направљеним планом (као и Мађарска), за разлику од свих других ЕX-YУ држава које се наоружавају по принципу – гледајући што чини сусјед/комшија. Изгледа да нијесте пажљиво читали мој пост?
Друго, опходни бродови се граде ево већ деценијама и само 1 (један) је донедавно био у употреби (Омиш?), иако је пројекат давно направљен. Онолика обала је деценијама незаштићена, а спорови са Талијанима око рибљег фонда датирају још из времена СФРЈ. Правили сте бродове за обалну стражу Кипра и низа других држава, а сопствена скоро да није постојала?! Имате могућност да направите и корвете, да не купујете Гоwинд – ако се не варам у Сплиту имају већ готов пројекат, спреман за заинтересоване купце из иностранства. Али ваш државни врх унапријед „зна“ да је иноземно боље. Исто и у Србији – сјајни пројекти домаће памети: АЛАС, НОРА, ЛАЗАР… само у малим бројевима набављени, а АВ купује све што види по иностранству.
Треће, та ваша инетрна препуцавања које сам поменуо у тачки један ме уопште не интересују. Док се и једни и други успјешно наоружавате, трошите грдне паре на војни прорачуне и уводите војне рокове, дотле се пуне Америка, Њемачка, Ирска, Аустрија… Србима и Хрватима. И Црногцима наравно, јер су на челу моје државе, креатуре исте памети као њихови пандани у Србији и у Хрватској.
Свако Вам добро желим
О каквим деценијама причаш, ООБ Омиш је ушао у службу 2018. године као прототип, ООБ Умаг улази у службу до краја 2024. године, преостала 3 највјеројатније до краја 2025. (већ су око 50% готови). Бродоградилиште у Сплиту има смо 3Д визуализацију корвете, да би се дошло до изградње исте требало би још 3-5 година цртања, тестирања итд., онда би се направио прототип и тек онда би се могло ићи у серијску производњу, дакле неких 10 ак година до изградње првог примјерка. Пуно је јефтиније, брже и сигурније купити доказану платформу као што је Гоwинд 2000.
Такођер, не знам гдје видиш стихијско куповање у Хрватској? Купује се оно што је потребно модернизирати (Рафале, УХ60М, М84, М80) и оно што недостаје (Химарс, протузрачна обрана итд.).
Словенци с друге стране имају хрпу различитих оклопних возила … И Словенија и Хрватска у склопу НАТО-а имају предвиђене задаће и сукладно томе се купује ново наоружање. Нпр. Хрватска је требала оформити средњу бригаду (Брадлеy), међутим, недавно је то промијењено у тешку бригаду (Брадлеy и Л2А8) зато и та набава.
Омиш је наравно ушао у службену употребу 2018-те, али је уговор за његову градњу потписан 2014-те. Значи 10 година је требало да се дође до другог модела у класи, Умага који сте поменули. А прије тога о замјени патролаца класе Мирна се говорило још 2007-те или још раније. Ето о којим деценијама причам. Ако Вам је за утјеху ни код нас није ништа боље – „епопеја“ са нашим патролним бродовима је ушла у анале.
Скоро све што сте побројали Хрватској је наравно стварно потребно (ПВО системи, авиони, хеликоптери, борбена возила пјешадије…), али је као и у случају Србије доста тога куповано са жељом да би се могло гађати сусједе дубоко унутар територије. И једни и други сте се надали Метеор-има и Сцалп-овима за Рафале. Или ваше инсистирање на Химарс-има, са жељом да добијете Атацмс. Као да сте заборавили да су ође малтене јуче завршени ратови. Још увијек све ЕX-YУ државе (сем Словеније) имају одређена ограничења у погледу количине и домета наоружања, наметнута од стране међународног фактора. Једина ваша предност у односу на Србију је што ћете као чланица НАТО-а имати Линк 16 за Рафал-е. Све остало (то важи и за једне и за друге) у тој авио-куповини је сажето у оној Селаковој: „Купујемо Мерцедес СЛК да би са њиме ишли само до дућана“.
У вашој стручној јавности чули су се рецимо гласови да не треба уопше да имате ПВО (сем трупне или оне кратког домета) због специфичне конфигурације државног територија, те да се треба орјентисати искључиво на куповину авиона за заштиту ваздушног простора. Изгубљено је доста времена (преко 15 година зар не?) на разне пропале тендере за набавку авиона, чини ми се да би са оном првом опцијом из 2009-те (Грипен) пуно боље и јефтиније прошли. Мислим да је грешка направљена и са мобилним обалним лансерима против бродских ракета РБС-15, што је приличније одбрани акваторија Црне Горе (јер имамо неразуђену обалу), а вама је потребнија набавка већег броја пловила због изузетно разуђене обале (имате велики број острва).
На крају, чини ми се да смо овом регионалном куповином на „блиц“ сви заједно лоше прошли (Црна Гора за бродове, а Србија и Хрватска за авионе), а да Французи још не могу да вјерују каква им је сјекира упала у мед. Наша руководства су такошђе изашла као побједници, код Француза су „стекли потребне поене“ (за „масне провизије“ не морамо ни да нагађамо, то се подразумијева), а за државе на чијем су челу их баш брига.
Леопард се је баш добро показао у Украјини, и треба да га набаве 🥴