Гроси наступа као политички глас Агенције за атомску енергију. Уместо надзора – Агенција преко њега врши притисак на Техеран. Опсесија за локацијом на којој се налази иранско нуклеарно гориво доводи у питање стварне намере директора Агенције.
Недавна изјава генералног директора Агенције за атомску енергију, Рафаела Гросија, у којој тврди да Иран може у року од неколико месеци обновити свој нуклеарни програм упркос недавним нападима на инфраструктуру, изазвала је бројне реакције – не само у дипломатским круговима, већ и унутар стручне јавности.
Чини се да је Гроси, уместо да делује као неутрални представник агенције, све више поприма улогу политичког актера, који својим изјавама не охрабрује дијалог већ — долива уље на ватру. У интервјуу за Тхе Гуардиан, он упозорава да би Иран „веома брзо“ могао поново активирати центрифуге за обогаћивање урана и да је нуклеарни материјал још увек делимично сачуван.
Оно што највише изазива недоумицу јесте Гросијева опсесија са око 400 килограма уранијума обогаћеног до 60%, који је Иран имао у складиштима пре почетка недавних напада и војних инцидената. Упркос потпуно некоректном односу Агенције према Ирану — Гроси и даље инсистира да је Техеран дужан да одговори на све захтеве агенције.
Поставља се питање: да ли је у питању сујета, борба за сопствену репутацију, или можда политички интерес — будући да Агенција за атомску енергију, под његовим вођством, све више делује у складу са западном спољнополитичком агендом.
Иран је више пута изразио спремност за сарадњу, али под условом да агенција остане непристрасна. У овом контексту, Гросијева реторика делује више као инструмент притиска него као глас дијалога. Нарочито сада, када ово постаје и политичко питање притиска на Трампа. Као да се користи прилика да се доведе у питање успех америчке акције у Ирану, само да би се то представило као Трампов неуспех. Са друге стране, без обзира на то, Трамп је постигао тренутни мир. На крају, прави одговор можда и није у Техерану — већ у томе зашто је Агенцији толико стало да зна где је гориво.
Питање гласи>
ста це Ирану атомска бомба?
1. имају своју целовиту заокрузену територију, свој друствени систем, затворен у бурке…
2. нису војно угрозени ни од кога, бар до сад је тако било
3. део су некаквог војног, економског итд савеза са Русијом, Кином и јос понеким
дакле, проблем је у њиховој политици коју је прокламовао Хомеини кад се вратио и Иран и рекао да на цело њихове дрзаве треба да додје калифа који це сеци главе и руке неверницима (извините на теским рецима, али тако је)
Политика радикалног ислама којој је основа ѕихад, изазивала је, изазива и изазиваце интервенцију Израела, Америке и осталих прозападних земаља.
Са друге стране, атомско орузје је орузје одбране, одврацања, а Иран оцигледно зели да развије атомске бомбе за употребу по њиховим наводним непријатељима које сами стварају.
Нити Израел, нити Америка им то неце дозволити.
Видели смо ста је америцка војна сила пре неколи дана….
Са њима се не треба играти нити им терати инат, мозе после овог полу-лудог, полусхахавог Трампоње да додје неки јос гори….
А ко је тај господин Гроси да тражи информације о Иранском нуклеарно гориву. Шта он мува нос кад нико од њега то не тражи. Америка не пита, а он јао врши притисак на Иран. То је једно смрдљиво говно и никако не треба му дозволити уопште да ступи на територију Ирана јер то је шпиунско бднубре које ће дати информације полудело Нетањаку. А Иран да се о рачуна са својим издајницима