Гужва у Џибутију 2. део: Америка распоређује нови радар, Хути нерешив проблем

Сједињене Државе распоредиле радар С-Банд АН/ТПС-78 у Џибутију са намером да заштитите поморских пролаза од Хута.

Мала земља на Рогу Африке — Џибути — већ годинама служи као један од најважнијих геостратешких пунктова у свету. На територији мањој од 25.000 км² смештене су војне базе чак пет држава: САД, Француске, Италије, Јапана и Кине. Упркос томе, најмоћнија међу њима — америчка војска — и даље се бори да заустави ударе покрета Ансар Алах (Хути) са друге стране Аденског залива.

У том контексту, Вашингтон је сада распоредио напредни С-Банд АН/ТПС-78 радар у Џибутију, као и АДЦАП радар. Овај систем има домет преко 450 км, способан је да открије циљеве велике брзине и висине, укључујући тактичке балистичке ракете, што га чини изузетно значајним за надзор ваздушног простора изнад Јемена и кључних поморских пролаза као што су Баб ел-Мандаб и Аденски залив.

Ипак, поставља се питање ефикасности: упркос години дана удара на Хуте, укључујући заједничке акције са Британијом и Израелом, Ансар Алах и даље успешно напада трговачке и војне бродове, често користећи балистичке и дрон-ракете.

Уз све ове мере, Џибути, ионако преоптерећен глобалним интересима, сада добија и нову радарску компоненту — што потврђује да, упркос технолошкој надмоћи, Запад још увек не успева да сломи побуњенички отпор на јеменској обали Црвеног мора.

Један коментар на “Гужва у Џибутију 2. део: Америка распоређује нови радар, Хути нерешив проблем

  1. Сустина америцке спољне политике висе од 100 година – војне интервенције на дрзаве ван војног савеза НАТО * несврстане дрзаве , земље ,трецег > света али и притисак на дрзаве цланице НАТО да наставе подизање војних потенцијала у својим дрзавама и повецају уцесце од 2% бруто домаце производње у
    сврху цланства у НАТО / ја то зовем некадасњим порезома /данком силе суверена према поробљеним дрзавама вазалима, циме директно и индиректно помазу САД у остваривању светске хегемоније над људским ресурсима и природним богаствима дрзава света.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *