Копнена војска САД је уговором вредним 464,8 милиона долара јасно показала да борба против беспилотних летелица више није споредан задатак, већ један од кључних праваца развоја копнене ПВО. Избор је пао на ЛОЦУСТ X3 компаније АероВиронмент, ласер снаге 30 кW намењен уништавању дронова Гроуп 3, али и мањих циљева из категорија Гроуп 1 и 2. То је директан одговор на претње с којима су се америчке снаге и њихови савезници већ месецима суочавали на Блиском истоку.
Суштина овог потеза није у технолошком престижу, већ у рачуници бојишта. Дронови као што је Схахед-136 наметнули су модел напада у ком је циљ да се противник засити бројем јефтиних летелица и натера да троши далеко скупље пресретаче. Када се на такву претњу одговара ракетама, одбрана брзо улази у режим исцрпљивања.
Зашто је ЛОЦУСТ X3 приоритет
ЛОЦУСТ X3 је развијен управо за средње беспилотне летелице које америчка војска означава као Гроуп 3. У ту класу спадају претње које су довољно велике да носе значајан борбени терет, а довољно јефтине да се користе масовно. То објашњава зашто је систем описан као „убица Гроуп 3“.
Овај програм је повезан са искуствима са Блиског истока и са употребом Схахед дронова. Исти образац види се и у Украјини: дрон више није само извиђачка летелица, већ средство за исцрпљивање, пробијање ПВО и стални притисак на позадину. Ко не нађе јефтин и брз начин да их обара, улази у неповољан однос трошкова.
Ласер ту нуди предност коју класични системи тешко прате. ЛОЦУСТ X3 може да обара циљеве за неколико секунди, а затим брзо прелази на следећу мету. Управо та способност је кључна када се појави рој или талас дронова, јер време за реакцију постаје важније од саме снаге бојеве главе.
Оперативни значај система
Најважнија последица увођења оваквог система јесте растерећење ракетне ПВО. Ако ласер преузме обарање дела малих и средњих беспилотних летелица, скупљи пресретачи остају за тежа средства напада. То није споредна предност, већ основни смисао слојевите одбране.
Америчке залихе копнених ПВО ракета већ су под притиском. Процене указују да ће бити потребне године да се попуне све количине пресретача испаљене у недавним борбеним дејствима. У таквој ситуацији, сваки систем који може да скине део претњи без трошења ракета добија стратешку тежину.
ЛОЦУСТ X3 је замишљен као врх слоја намењеног малим и средњим дроновима. Његов задатак није да замени комплетну ПВО, већ да први чисти ваздушни простор од бројних и релативно једноставних циљева. Тако се одбрани купује време, чувају се скупља средства и смањује ризик да систем остане без расположивих пресретача у кључном тренутку.
Посебно је важно што је систем предвиђен за уградњу на возила. Као носач се помиње Јоинт Лигхт Тацтицал Вехицле, а разматра се и Инфантрy Сqуад Вехицле. То значи да ласер није замишљен као статично средство, већ као покретни систем који прати јединице, штити колоне, логистику и истурене положаје.
Техничка страна и ограничења
Снага од 30 кW говори да је реч о систему намењеном пре свега беспилотним летелицама, а не универзалном решењу за све ваздушне претње. То је довољно за дејство по дроновима Гроуп 3 и мањим циљевима, али и јасан показатељ да се америчка војска овде држи уског задатка. Нема приче о чудо-оружју. Реч је о покушају да се затвори конкретна рупа у одбрани.
Једна од кључних предности ласера је прецизност и брзина дејства. Ако је циљ уочен и задржан у нишану, време од откривања до уништења може бити врло кратко. То посебно мења правила игре код спорих или средње брзих дронова који рачунају на то да ће презаситити одбрану, а не да ће је технички надмудрити.
Ипак, овај систем не треба посматрати ван услова употребе. Ласер тражи линију видљивости и стабилан захват циља. Управо зато је његово место у мрежи, уз радаре, електронску борбу и класичне топовско-ракетне системе. Не тражи се замена за све, већ алат који затвара најосетљивији сегмент.
Шири значај програма
Овај уговор показује и да је усмерена енергија прешла из фазе демонстрације у озбиљнију фазу набавке. Ако систем буде одобрен и уведен по плану, постао би први програм усмерене енергије у редовном наоружању Копнене војске САД. То је важније од саме бројке у уговору, јер означава промену статуса технологије.
Планирана испорука више десетина система у наредним годинама говори да Вашингтон не тестира идеју у лабораторији, већ покушава да је уведе у реалну структуру јединица. То је последица искуства из последњих сукоба, где су јефтини дронови натерали и велике армије да траже нова решења под притиском рокова.
Компанија очекује и верзије веће снаге у наредном периоду. Тај правац развоја је логичан: прво се уводи средство за најраспрострањенију претњу, а затим се граде јаче варијанте. За сада је најважније то што је америчка војска као проблем издвојила масовне беспилотне летелице средње класе и одлучила да на њих одговори системом који не троши скупу ракету на сваки циљ.
Занимљив је и детаљ да ласери ове компаније користе Xбоx контролер. То није само куриозитет, већ сигнал да се тежи једноставнијем руковању и бржој обуци посада. Ако се ново средство уводи у великом броју јединица, сваки корак који скраћује време обуке постаје оперативно важан.
Копнена војска САД овим потезом признаје оно што је бојиште већ показало: ера у којој се дрон посматрао као допунска претња је завршена. ЛОЦУСТ X3 није коначно решење, али јесте јасан знак да ће будућа копнена ПВО морати да троши мање новца по циљу, да реагује брже и да издржи масовни напад без празних лансера.