Америчка морнарица понудила је бонусе до 100.000 долара како би задржала део најискуснијег кадра у јединицама Навал Специал Wарфаре. Понуда се односи на цхиеф wаррант оффицер официре у СЕАЛ тимовима и специјалним бродским тимовима, са између четири и 16 година официрске службе. Овај потез показује да проблем није само обука нових људи, већ и задржавање оних који већ обављају најосетљивије послове.
Новац је овде средство за стабилизацију. Када систем издваја шестофрене суме за уску групу кадрова, то значи да је њихов одлазак процењен као већи ризик од цене бонуса. У специјалним јединицама то није само административно, већ и питање оперативне способности.
Зашто су ови кадрови важни
Цхиеф wаррант оффицер кадар у америчкој морнарици чини мање од једног процента укупног састава. У Навал Специал Wарфаре та категорија има још већу тежину, јер је реч о људима који не служе само као старешине, већ и као носиоци техничког и тактичког знања стеченог у најтежим задацима.
У СЕАЛ јединицама ти официри воде, планирају и управљају високоризичном обуком и операцијама специјалног ратовања у различитим срединама. Реч је о профилу који настаје дугогодишњим радом, селекцијом и искуством у сложеним мисијама.
Исто важи и за специјалне борбене посаде пловила, познате као СWЦЦ. Њихов задатак је да управљају брзим и тешко наоружаним нападним чамцима, превозе СЕАЛ тимове, изводе извиђање и патролирају пловним путевима. То је спој морнаричке вештине, борбене дисциплине и сталног рада под великим физичким оптерећењем.
Бонус као сигнал кадровског притиска
Висина бонуса зависи од дужине новог уговора. Најнижи износ је 12.500 долара годишње за трогодишњи уговор, док највиши износи 20.000 долара годишње за петогодишњи уговор. Исплата иде у једнократном износу на почетку новог уговорног периода, што показује да морнарица жели брз ефекат у задржавању људи у служби.
Ово није широка мера за целокупни састав, већ уско циљана интервенција. Обухваћени су само носиоци ознака 7151 и 7171, односно wаррант оффицер места у СЕАЛ и борбеним бродским јединицама. То указује да је управо ту препознат највећи ризик од кадровске празнине.
Америчка морнарица је и раније ове године понудила посебан бонус за морнаре изабране да пређу у цхиеф wаррант оффицер профил у оквиру СЕАЛ и СWЦЦ каријерних поља. То показује да није реч о једнократној мери, већ о ширем напору да се попуна, структура и стабилност састава одрже.
Цена елитне обуке и границе издржљивости
Селекција за ове јединице је сурова и постављена тако да одбаци већину кандидата. Код СЕАЛ кадра то значи пролазак кроз Басиц Ундерwатер Демолитион/СЕАЛ обуку, укључујући Хелл Wеек, где кандидати током пет и по дана интензивних физичких и психичких напора имају око четири сата сна.
Кандидати за СWЦЦ пролазе сопствени 72-часовни непрекидни испит у раној фази обуке, познат као Тхе Тоур. Након тога следе селекција, основна обука и квалификациона обука за чланове посаде. Такав систем ствара елиту, али истовремено сужава базу из које се људи могу регрутовати и касније задржати.
Зато новац овде не купује само потпис на уговору. Морнарица покушава да спречи одлазак људи чија би замена трајала годинама, уз неизвесност да ли би уопште било могуће достићи исти ниво искуства и способности.
Последице по оперативну способност
Ако искусни wаррант оффицер кадар напусти систем, последице се не виде само у бројном стању, већ и у квалитету обуке, командовања и извршења сложених задатака. Управо ти људи повезују тактичку праксу, безбедност обуке и стварне оперативне процедуре.
У СWЦЦ сегменту постоји и додатни фактор. Ветерани тих јединица последњих година јавно говоре о дугорочним повредама мозга које повезују са сталним физичким ударима и оптерећењем током службе. То отвара питање колико је проблем задржавања последица новца, а колико природе саме службе.
Када се томе дода мали број људи који уопште могу да уђу у овај систем и још мањи број оних који у њему остају довољно дуго да преузму wаррант оффицер улоге, добија се јаснија слика. Америчка морнарица овом мером настоји да сачува језгро јединица које се не може брзо обновити.