Кинеска народноослободилачка армија већ неколико година уводи КЈ-500 у већем обиму него што све остале државе заједно набављају друге авионе за рано упозорење и контролу. Процењује се да је флота КЈ-500 премашила 50 летелица, што овај систем ставља на прво место у свету по бројности.
Главни западни конкурент, Боеинг Е-7 Wедгетаил, наручен је у више земаља, али у малим серијама, најчешће од три до седам авиона. Сааб ГлобалЕyе је произведен у још мањем броју, док руски А-100 касни и не очекује се његово масовније увођење у блиској будућности.
Ослањање на домаћу производњу
Кључ кинеског темпа производње је избор транспортног авиона Y-9 као носача система КЈ-500. Пошто је та летелица већ у великосеријској домаћој производњи, Кина може брже и јефтиније да производи авионе ове класе него земље које зависе од преправке путничких авиона или увозних платформи.
Тај приступ омогућава Кини да истовремено распореди ваздушно командовање на више праваца. Уместо ограниченог броја стратешких средстава, КЈ-500 улази у ширу мрежу платформи за командовање и контролу, намењену подршци већем броју ваздушних операција истовремено.
Радар са покривањем од 360 степени
КЈ-500 носи фиксни АЕСА радар са три антенска низа смештена у кружном радому, што обезбеђује непрекидно покривање од 360 степени. За разлику од класичних ротирајућих радара, систем нема покретне делове за осматрање хоризонта, што повећава поузданост и омогућава брже праћење циљева.
Систем истовремено тражи, прати и управља циљевима, а повезан је са ваздушним, копненим, поморским и сателитским средствима у јединствену оперативну слику. Због такве улоге КЈ-500 има важно место у откривању и праћењу циљева на великим даљинама, укључујући и летелице смањене уочљивости као што је Ф-35.
Паралелно са КЈ-500, Кина развија и друге системе исте намене, укључујући КЈ-600 и већи КЈ-3000. То показује да Пекинг не гради само појединачне ескадриле подршке, већ ширу мрежу ваздушног осматрања и командовања.