Ратно ваздухопловство САД потврдило је да тражи предлоге индустрије за програм Аир Форце Лонг Ранге Wеапон (АФЛРW), нову ракету чији минимални домет мора да буде 1.850 километара. Планиране су две верзије – ваздух-ваздух и ваздух-земља – а приоритет је варијанта за ваздушну борбу.
Главни задатак ракете је гађање циљева високе вредности далеко изван домета садашњег наоружања. То се пре свега односи на бомбардере, авионе за рано упозорење и контролу, танкере и летелице за командовање и контролу.
Одговор на кинески напредак
У садашњој оперативној слици највећи домет међу ракетама ваздух-ваздух у употреби има кинески ПЛ-17 са око 500 километара. Руски Р-37М и нови амерички морнарички АИМ-174 процењују се на око 350 до 400 километара.
Нови амерички захтев иде далеко изнад тих бројки. Рачуна се на значајно проширење зоне пресретања и на могућност удара по ваздушним платформама противника пре него што се приближе борбеној зони.
Носачи ракете и мрежа ваздушних сензора
Овакве ракете су крупне и тешке, па их без озбиљног пада летних карактеристика могу носити само тешки ловци или пресретачи. У западном свету једини тежак ловац у производњи је Ф-15, док се разматра и могућност интеграције на бомбардер Б-21.
Програм АФЛРW покреће се у тренутку када Кина шири мрежу ваздушних сензора око авиона КЈ-500 и КЈ-3000. Истовремено, америчка флота Е-3 сматра се застарелом, а увођење Е-7 касни, што додатно појачава притисак да се тај јаз надокнади ракетом екстремног домета.
Циљ је да се угрозе кинески авиони за рано упозорење и пратећа ваздушна инфраструктура на великој удаљености. То би требало да промени однос снага у зони дејства и смањи ослањање на ближе приласке америчке авијације.