Пад америчког ЛУЦАС дрона у воде код Флориде, у близини базе Еглин, више је од необичне епизоде у којој су рибари извукли војну летелицу из мора. Реч је о сигналу да САД убрзано уводе класу једносмерних ударних беспилотних летелица, али да тај процес и даље носи техничке и оперативне ризике.
Ратно ваздухопловство САД потврдило је да је ЛУЦАС пао 17. септембра током заказаног тестирања на полигону базе Еглин, а летелица је пронађена два дана касније у Мексичком заливу. Потом је враћена у посед америчког војног ресора. Чињеница да је летелица остала релативно читава и допловила до зоне у којој су је уочили цивили указује да није дошло до потпуног распада у лету.
ЛУЦАС је занимљив јер је реч о једносмерној ударној беспилотној летелици развијеној на концепту који подсећа на ирански Схахед-136. То показује да америчка војска ову категорију јефтинијих ударних дронова дугог домета сматра све важнијом.
Значај ЛУЦАС дрона за америчку војску
Америчке оружане снаге последњих година све отвореније траже начин да попуне празнину између скупог прецизног наоружања и масовних, релативно јефтиних беспилотних средстава за удар. ЛУЦАС улази управо у тај простор. Није намењен да замени крстареће ракете или сложене ударне платформе, већ да понуди бројност, нижу цену и могућност засићења противничке одбране.
Зато је ова класа средстава добила практичну улогу у оквиру операције Епиц Фурy, као и у структури Таск Форце Сцорпион Стрике, прве америчке јединице специјализоване за једносмерне ударне дронове под командом Централне команде снага за специјалне операције САД. Када војска формира наменску јединицу за одређен тип оружја, то значи да више није реч само о споредном експерименту.
Зато пад ЛУЦАС дрона код Еглина није споредна вест. Он погађа сегмент који САД покушавају да развију брзо и практично, ослањајући се на платформе које морају бити довољно једноставне за масовнију употребу, али и довољно поуздане да не постану проблем сопственом систему.
Пад на полигону и питање поузданости
Случај код Флориде показује да ни релативно једноставна ударна беспилотна летелица није имуна на отказ, губитак контроле или проблем током испитивања. Ако је летелица пала у воду током рутинског теста, онда се отварају питања од стабилности лета и навигације до поузданости појединих подсистема у реалним условима.
Нема основа за шире спекулације о узроку пада, али има довољно елемената да се закључи да се програм и даље налази у фази у којој су овакви инциденти део процеса. То није необично за нову класу средстава, али постаје осетљиво када летелица заврши у отвореној води, доступна цивилима и локалним службама.
Упадљиво је и то што на летелици нису уочене јасне ознаке које би цивилима одмах показале ком ресору припада. Са безбедносне стране, то је разумљиво. Са становишта контроле инцидента, то је слаба тачка. Када војни систем заврши ван полигона и без јасне идентификације, расте простор за забуну, кашњење у преузимању и нежељен публицитет.
Оперативна логика иза овог концепта
Најважнија политичко-војна порука овог случаја јесте да САД више не посматрају једносмерне ударне дронове као споредно оружје. Прихваћено је да такви системи имају конкретну вредност у регионалним операцијама, нарочито тамо где су потребни упоран притисак, брзо увођење средстава и економичнија потрошња ресурса.
Чињеница да је ЛУЦАС изведен из решења налик Схахед-136 говори и да су јефтинија и једноставнија средства, ако су произведена у довољном броју, наметнула нову тактику и другачију рачуницу употребе силе. То не значи да су такви дронови супериорнији од напреднијих система, али значи да су довољно ефикасни да мењају начин трошења муниције и противваздухопловних ресурса.
Амерички одговор зато делује прагматично. Ако јефтина ударна летелица може да пробија одбрану бројем, онда и САД траже сопствену верзију исте логике. ЛУЦАС је производ тог заокрета.
Последице инцидента код Еглина
Непосредна последица овог догађаја могла би да буде појачана пажња према безбедности тестирања и процедури поврата летелица које падну ван предвиђене тачке. То је посебно важно у зони где је војна активност честа, а цивилни саобраћај и привредна активност стално присутни. Сваки инцидент у ком цивили први долазе до војне опреме сигнал је да ланац контроле није био довољно брз.
Овај случај вероватно неће зауставити развој ЛУЦАС програма, али би могао да појача притисак да се докаже поузданост система пре шире и чешће употребе. За америчку војску није довољно да оваква летелица буде јефтина и расположива. Она мора да буде довољно предвидљива у раду да не ствара сопствени безбедносни проблем већ у фази испитивања.
Истовремено, инцидент показује колико се војни пејзаж променио. Дрон који личи на средство настало по узору на ирански концепт тестиран је у САД, а после пада завршио је на палуби рибарског брода у Мексичком заливу.
Зато случај код Флориде треба посматрати хладно и прецизно. Није проблем само у томе што је један дрон пао, већ у томе што је пад показао колико је ова класа оружја већ ушла у озбиљно војно планирање САД, а да притом и даље носи ризике карактеристичне за систем у развоју.