Први јавни лет америчког дрона-ловца YФQ-42А

Америчко ратно ваздухопловство први пут је подигло у ваздух прототип беспилотне летелице YФQ-42А, развијене у сарадњи са компанијом Генерал Атомицс. Лет је изведен на полигону у Калифорнији, а означава важан корак у оквиру програма Цоллаборативе Цомбат Аирцрафт (ЦЦА), чији је циљ увођење полуаутономних „дронова-ловаца“ у борбене формације.

YФQ-42А предвиђен је да делује као „ловац пратилац“, односно дрон намењен за заједничке мисије са авионима пете и будуће шесте генерације, попут Ф-22 и Ф-35. Летелица је развијена на основу искустава из тајног програма XQ-67А, задржава издужени труп, реп у облику слова В и унутрашње просторе за ракете АИМ-120 АМРААМ. Овакво решење омогућава извођење задатака високог ризика без излагања пилотираних авиона.

Програм ЦЦА ( дронови-ловци који прате авион са посадом) обухвата више паралелних решења. Поред Генерал Атомицс-а, конкурент је и компанија Андурил са својим дроном YФQ-44А Фурy, који је припремљен за први лет 2025. године. Фурy се одликује компактнијим дизајном, стелт карактеристикама и мотором Wиллиамс ФЈ44-4М, што га чини погодним за брзу и јефтину производњу.

Амерички медији истичу да је Генерал Атомицс успео да изведе први лет свог дрона само 16 месеци од доделе уговора, што се представља као „револуција“ у начину набавке нових система наоружања. Председник компаније Дејвид Александер нагласио је да овај пројекат наставља традицију започету моделима Предатор и Реапер 1990-их.

У периоду 2025–2029. за ЦЦА програм планирано је скоро 9 милијарди долара, а до 2028. године предвиђена је производња 200 дронова, по цени од 25–30 милиона долара по јединици. Коначна одлука о серијској производњи између YФQ-42А и YФQ-44А очекује се 2026. године.

Што се тиче ривала, иако Пентагон наглашава да уводи нову етапу у развоју ваздушне моћи, треба подсетити да Русија већ активно користи свој дрон-ловац С-70 „Охотник“. Он је више пута летео у пару са ловцем пете генерације Су-57 у борбене мисије, чиме Москва практично већ демонстрира концепт заједничког дејства пилотираних и беспилотних платформи. Са друге стране Евроазије, Кина такође развија читав низ сличних апарата.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *