Литванија је саопштила да Русија користи ГПС споофинг како би украјинске ударне дронове скренула са руте и увела их у ваздушни простор НАТО. Упозорење је стигло неколико дана пре него што је руски дрон погодио стамбену зграду у Румунији и ранио двоје цивила.
Према наводима из Вилњуса, ометање је 20. маја стигло и до главног града Литваније, када су због једног дрона грађани упућени у склоништа, аеродром је затворен, а парламент евакуисан. То је био први такав аларм у граду од 2022. године.
Електронско ратовање из Калињинграда
Извор наводи да руски предајници из Калињинграда емитују лажне сателитске сигнале довољно јаке да преузму навигацију дрона у лету, унесу погрешне координате и скрену га са курса. Литванија је ове седмице регистровала 36 таквих предајника, док су почетком 2025. била забележена три.
Већина дронова који су последњих месеци ушли у ваздушни простор балтичких држава, према истом извору, нису били руски, већ украјински дронови који су скренути са курса. Један је 7. маја ударио у складиште нафте у Летонији и експлодирао при удару.
Дана 19. маја румунски Ф-16 у оквиру НАТО патроле оборио је један дрон изнад Естоније. То је, према наводу текста, био први случај да је ловачки авион неке чланице Алијансе оборио дрон за који се верује да је украјински.
НАТО без одмазде, државе пооштравају мере
НАТО је осудио инциденте и подизао ловце, али није најавио одмазду. Министар спољних послова Румуније оценио је да удар код Галација може бити основ за хитне консултације по члану 4, док генерални секретар Марк Руте поручује да је Алијанса спремна да брани „сваки педаљ” територије чланица.
Украјина тврди да не усмерава нападе преко ваздушног простора савезника и да су руски системи електронског ратовања намерно скренули њене дронове. Кијев убрзано развија моделе који могу да лете без сателитске навигације, уз инерцијалне резервне системе, камере и антене отпорније на лажне сигнале.
Овакву справицу (ГПС Споофинг) би и Србија требало да набави. И то више комада. Показала се да ради посао…