Судар два Е/А-18Г Гроwлер током аеромитинга Гунфигхтер Скиес у близини базе Маунтин Хоум у Ајдаху није само ваздухопловни инцидент, већ и сигнал о границама демонстрационог летења у тренутку када су и техника и посаде под сталним оптерећењем. Четири члана посаде су се катапултирала и пронађена су жива. То је спречило трагедију са људским губицима, али није умањило тежину догађаја.
Инцидент се догодио северозападно од базе Маунтин Хоум, после чега је база била затворена, а аеромитинг одмах отказан. Снимци са друштвених мрежа и фотографије локалних медија показују два авиона у блиском лету, затим контакт у ваздуху и пад обе летелице. У тренутку када публика гледа прецизност и дисциплину, овакав расплет руши основну сврху демонстрације – да покаже контролу.
Е/А-18Г Гроwлер није школски авион нити лака демонстрациона летелица. Реч је о специјализованој варијанти породице Ф/А-18 намењеној електронском ратовању, са задатком да открива и омета непријатељске радаре и друге електронске системе. Када се таква летелица изгуби у мирнодопском догађају, удар није само материјалан. Поставља се питање зашто се скупа и тражена борбена средства излажу ризику који није борбени.
Узрок није познат, али ризик јесте
Званична истрага је у току и без њених налаза нема простора за коначне закључке о томе шта је довело до судара. Ипак, чињеница да су два Гроwлер-а летела у тесној формацији током јавне демонстрације већ сама по себи усмерава пажњу на најосетљивију тачку аеромитинга – минималну резерву за грешку. У таквом профилу лета један погрешан угао, једна кратка процена или један тренутак кашњења могу бити довољни за контакт.
Демонстрациони летови траже висок степен уиграности, али и навику на лет у режиму који није истоветан борбеној употреби. Борбени авион се на приредби не користи за оно за шта је првенствено направљен, већ за приказ способности пред публиком. Управо ту лежи структурни ризик: елитна техника улази у режим где је визуелни ефекат важан скоро колико и безбедност, а простор за исправку грешке је мали.
Подаци да су у саставу тима учествовала четири пилота и четири официра за електронско ратовање говоре да је реч о озбиљно организованој екипи, а не о импровизацији. Зато овај случај није аргумент о наводној нестручности, већ показатељ да и код обучених посада ризик остаје реалан. Када два двоседа лете близу, сложеност није дупла него вишеструка, јер свака грешка одмах захвата више људи и више система.
Последице нису само материјалне
Америчка морнарица је остала без две летелице које припадају важном типу. Гроwлер има јасну улогу у озбиљнијим ваздушним операцијама, јер електронско ратовање више није пратећа, већ централна компонента савременог удара. Губитак два авиона тог типа, чак и ван борбе, директно погађа расположивост флоте.
Други ниво последица односи се на обуку и ротацију посада. Већ сама чињеница да су у инциденту учествовале четири особе значи да ће истрага, лекарски надзор и накнадне процедуре захватити више од саме демонстрационе екипе. Ако дође до привремене обуставе сличних наступа или додатних безбедносних провера, то би могло да се прелије и на шири систем планирања.
Трећи ниво је јавна слика. Аеромитинг постоји да приближи војску јавности, покаже технику и пошаље поруку о професионалности. Када се догађај заврши експлозијом и димом, ефекат је супротан. Публика не види вештину већ ризик, а институција мора да објашњава зашто је прихватила такав ризик.
Зашто је губитак Гроwлер-а посебно осетљив
Е/А-18Г Гроwлер није споредна летелица у саставу америчке морнарице. Његова улога у откривању и неутралисању непријатељских радара даје му посебну тежину у сценаријима високоинтензивног сукоба. Зато је сваки губитак овог типа осетљивији од губитка авиона чија се улога лакше надокнађује.
Већина ескадрила Гроwлер-а базирана је на острву Видби у држави Вашингтон, где се налази и почетна обука за пилоте и официре распоређене на овај тип. То значи да је око истог система концентрисана и оперативна употреба и школовање кадра. Када се догоди удес овакве врсте, последице се не задржавају на једном догађају, већ погађају и перцепцију целог ланца припреме и употребе.
Посебно је важно што се инцидент догодио на приредби која је ове године одржана први пут после осам година. Уместо повратка манифестације, догодио се тежак безбедносни инцидент. За организаторе, команду базе и саму морнарицу то значи да ће сваки наредни догађај овог типа бити под већим надзором и са мањим простором за толеранцију ризика.
Притисак после инцидента
Када војна база усред јавног догађаја мора да прекине програм и затвори простор због пада две летелице, то брзо постаје питање институционалне одговорности. Није спорно да је истрага обавезан корак. Спорно је колико ће њени налази утицати на правила за наступе демонстрационих тимова и на процену да ли је садашњи модел одржив.
Овај случај ће неминовно покренути расправу о односу између промоције и оперативне рационалности. Војске користе аеромитинге за регрутну промоцију, везу са јавношћу и приказ способности. Али када у таквом догађају страдају две сложене летелице, цена тог приказа постаје сувише видљива. То је тренутак када политички ниво почиње да пита да ли је добит од спектакла заиста већа од трошка ризика.
Чињеница да су све четири особе успеле да се катапултирају јесте једина јасно позитивна тачка у читавом случају. То говори да су процедуре спасавања и системи за напуштање летелице у критичном тренутку функционисали. Али успешна катапултажа не може да буде покриће за судар у ваздуху. Она само значи да је најгори исход избегнут.
Сада је кључно питање да ли ће америчка морнарица овај инцидент третирати као изоловану несрећу или као упозорење да демонстрациони профили лета са сложеним борбеним авионима носе превисок ризик. Од тог одговора зависи и судбина сличних наступа убудуће. Две уништене летелице и четири спасена члана посаде оставили су јасну поруку: у ваздухопловству, нарочито на јавној сцени, довољан је један тренутак да демонстрација пређе у губитак.