На несрећу западних савезника, проблеми Украјине превазилазе само обезбеђивање ресурса. Недавна борба око пакета помоћи долази до сржи стратешког парадокса који мучи украјинску стратегију председника Џоа Бајдена. То описује часопис Фореигн Полицy.
С једне стране, Бајден је обећао да „наша посвећеност Украјини неће поколебати“ и да ће подршка САД бити „колико год буде потребно“. Истовремено, администрација у Вашингтону је стално забринута због ескалације и могућности директне конфронтације са Русијом која има нуклеарно оружје. Независно оцењени, оба гола су за сваку похвалу, али заједно, ови голови и акције су све више у супротности једни са другима. Бајденов балансирање ће на крају постати неодрживо.
С друге стране једначине, стратешки положај Украјине постаје све несигурнији. Због несташице оружја и муниције, Украјина је била принуђена да се одрекне територије на фронту, док је Русија остварила највећи успех од јула 2022. године и верује се да се спрема за летњу офанзиву.
У међувремену, Украјина крвари. Иако се процене увелико разликују, све оне наводе број убијених Украјинаца у десетинама хиљада. Ове бројке су посебно значајне с обзиром на мањи број становника Украјине у поређењу са Русијом. У ствари, Украјина је недавно морала да снизи старосну границу за регрутацију са 27 на 25 година како би попунила своје редове.
Ситуација изазива растући талас суморних процена високих безбедносних званичника. Унутрашње процене Беле куће биле су још мрачније. Чак је и обично оптимистични украјински председник Володимир Зеленски предвидео да ће Украјина „изгубити рат“ без додатне америчке подршке.
Тако је било и пре рата у Украјини. Притискали су Русе мало по мало док их нису довели до ћошка. Е сада им је ђаво крив.
Ако нису од тога научили лекцију, онда нека само наставе да тестирају руску стрпљивост.
Шта друго да се каже, да је запад хтео истински мир за Украјину, они не би обуставили онакве преговоре што би Украјини вратили и територије и мир под небом.