Кина последњих година убрзано јача хеликоптерске снаге Народноослободилачке армије, а тежиште је на ударним, транспортним и поморским варијантама. Тај развој шири могућности Пекинга за десантне операције, противподморничку борбу и сложеније задатке подршке на копну и мору.
Окосницу кинеске ударне компоненте и даље чини З-10, који је ушао у службу 2010. године. Хеликоптер носи противтенковске вођене ракете, ракете ваздух-ваздух и невођене ракете, а касније верзије добиле су бољу заштиту, сензоре упозорења и оружје већег домета.
З-10 допуњује мањи З-19, који спаја извиђачке и ударне задатке. Истовремено, током 2024. први пут је уочен З-21, за који се процењује да ће постати први кинески тешки ударни хеликоптер, са јачом заштитом, ширим скупом сензора и већом носивошћу наоружања од З-10.
Породица З-20 као главни ослонац
Посебно место у модернизацији има породица З-20. Хеликоптер је први пут полетео 2013, а у служби је потврђен 2019. године. Покрећу га два турбоосовинска мотора WЗ-10, а може да превезе до 13 потпуно опремљених војника.
На истој основи развијено је више варијанти. З-20К је намењен транспорту и десанту, З-20Т оружаним јуришним задацима, док је поморски З-20Ф прилагођен противподморничкој борби, са спуштајућим сонаром, опремом за сонарске бове и лаким торпедима. Варијанта З-20Ј предвиђена је за бродски транспорт и десант.
Постепена замена старијих и руских модела
Старија породица З-8 и даље се развија за транспорт, трагање и спасавање, електронско ратовање и ваздушно командовање. Поред домаћих модела, Кина и даље користи руске Ми-17, Ми-171, Ка-28 и Ка-31, посебно тамо где су потребни транспортни и противподморнички капацитети.
Нови бродски деривати З-20 требало би постепено да преузму део тих улога, пре свега у кинеској ратној морнарици. Паралелно се очекује и развој знатно тежег транспортног хеликоптера, што показује да Пекинг шири хеликоптерску компоненту у кључним сегментима.