По први пут од 2008. године, Сједињене Америчке Државе поново су разместиле тактичко нуклеарно оружје у Великој Британији, што представља значајну промену у нуклеарној стратегији НАТО-а у Европи.
Према писању УК Дефенце Јоурнал, серија термонуклеарних гравитационих бомби типа Б61-12 пребачена је на војну базу РАФ Лакенхеатх у Сафоку. Транспорт је наводно обављен ваздушним путем са Центра за нуклеарно оружје америчког ваздухопловства на бази Киртланд у Новом Мексику, до новоизграђеног складишта високе безбедности у оквиру британске базе.
Иако амерички Пентагон није званично потврдио трансфер, а британско Министарство одбране традиционално не коментарише распоређивање нуклеарног оружја, више извора укључујући отворене обавештајне податке указује на то да је премештање заиста извршено.
Шта је Б61-12?
Б61-12 је најновија верзија америчке серије тактичких нуклеарних бомби. Ово оружје има варијабилну снагу, што значи да се нуклеарни ефекат може подесити (од око 0.3 до 50 килотона), и опремљено је системом за прецизно навођење, што му даје вишеструко већу ефикасност од претходних генерација. Сједињене Драве су недавно финализовале производњу нове Б61-13 бомбе.
Носачи и употреба
Б61-12 је компатибилна са више борбених летелица НАТО-а, укључујући амерички Ф-15Е, Ф-16, као и Ф-35А Лигхтнинг ИИ, који је већ распоређен у РАФ Лакенхеатх. Управо ова база је прва у Европи која је добила Ф-35А, а у њој су стациониране 493. и 495. ловачка ескадрила 48. борбеног крила америчког ваздухопловства.
Иако није званично потврђено, присуство Б61-12 у Великој Британији представља озбиљан геополитички сигнал — повратак америчког нуклеарног оружја на британско тло указује на све већу забринутост Запада у погледу глобалне безбедности, посебно у контексту сукоба у Украјини и ескалације тензија са Русијом.
Повратак америчких нуклеарних бомби у Велику Британију после више од 15 година означава реактивацију једног од кључних нуклеарних чворишта НАТО-а. РАФ Лакенхеатх је током Хладног рата био централна тачка за складиштење америчког нуклеарног оружја у Европи, све до његовог повлачења 2008. године.
Овај потез се тумачи као јасан сигнал одвраћања, али и као порука Русији.