Прекид и ограничење Старлинк и Старсхиелд услуга за украјинску војску средином октобра изазвали су снажне политичке и безбедносне реакције у САД и међу савезницима. Кључни проблем није само десетодневно смањење способности на терену, већ и удар на поверење у америчке сателитске системе у ратним условима.
Током руског ракетног удара 14. октобра, украјински оператори остали су без дела могућности за управљање дроновима велике брзине, што је довело до неуспеха више мисија. У Кијеву је саопштено да је то умањило способност пресретања ракета и млазних беспилотних летелица, а пуна услуга је обновљена 24. октобра.
Реакције у САД и Европи
У америчком Конгресу затражена су објашњења од СпацеX и Пентагона. Сенатори су покренули питање уговорних обавеза према Немачкој, која финансира украјински приступ Старлинк систему, као и питање поузданости Старсхиелд мреже за размену обавештајних података и војне везе.
Берлин је реаговао директно. Немачки шеф дипломатије Јохан Вадефул поручио је да Немачка плаћа услугу и да зато инсистира да она функционише. Канадски премијер Марк Карни такође је јавно критиковао одлуку о ограничењу услуге у тренутку када Украјина трпи ракетне ударе.
Илон Маск је потом потврдио да је уведено ограничење брзине, али је одговорност пребацио на наводну украјинску употребу мреже за ударе дроновима. Украјинско руководство је то одбацило, док су у Вашингтону додатно отворена питања ко је и по ком основу донео одлуку о смањењу услуге.
Последице по тржиште и војно планирање
Случај је покренуо ширу сумњу у поузданост америчких комерцијалних сателитских услуга у борбеним операцијама. За војне планере то значи додатну неизвесност у ланцу командовања, навођења и пресретања, посебно када се систем користи под директним борбеним притиском.
Очекује се да овај развој догађаја убрза тражење алтернатива Старлинк систему. Као могући добитници помињу се Еутелсат ОнеWеб, СЕС и Иридиум.