Емиратски акробатски тим Ал Фурсан слетео је ове седмице на аеродром Лонг Ајланд Макартур у Њујорку са кинеским млазним авионима Хонгду Л-15. Долазак је уследио уочи ФоурЛеаф Аир Схоw, који је заказан за 5. и 6. јул у државном парку Џонс Бич.
Ако тим наступи по објављеном распореду, то би могло да буде прво појављивање авиона Л-15 на аеромитингу у САД. Ал Фурсан је уврштен међу учеснике манифестације у Њујорку.
Прелазак са МБ-339 на Л-15
Ал Фурсан је основан 2008. у саставу Ратног ваздухопловства и ПВО УАЕ, а први јавни наступ имао је 2011. на аеромитингу у Дубаију. Тим је око 15 година користио италијанске Аермаццхи МБ-339 искључиво за акробатске наступе.
Промена је објављена у новембру 2025. на аеромитингу у Дубаију, када је тим прешао на Хонгду Л-15. То је прва промена типа авиона у историји Ал Фурсана.
Л-15 пред западном публиком
Л-15, који се у кинеској служби води као ЈЛ-10, развила је компанија Хонгду Авиатион уз учешће бироа Јаковљев. Авион има дигиталну кабину, флy-бy-wире систем управљања и два мотора, док су примерци испоручени УАЕ намењени акробатским летовима, а не борбеној употреби.
УАЕ су наручили 12 ових авиона, а набавка је први пут објављена у фебруару 2022. Тиме је Абу Даби постао најистакнутији извозни купац Л-15 и прва држава која тај кинески авион приказује пред западном публиком у оквиру националног акробатског тима.
Кина је главни корисник Л-15, а овај тип користи и Замбија. Појављивање у Њујорку показује да УАЕ шире набавке наоружања и војне технике ван уобичајених западних добављача.
Кинески Хонгуду ЈЛ-10 одн. Л-15 Фалцон има врло занимљиве моторе – пар турбо-вентилаторских Ивченко/ Прогресс АИ-222К-25/-25Ф који „заједнички“ производе Украјина (Ивченко-Прогрес из Запорожја) и Русија (Саљут од 2015).
Авион:
https://en.wikipedia.org/wiki/Hongdu_JL-10 и
https://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1119
Мотор:
https://en.wikipedia.org/wiki/Ivchenko-Progress_AI-222
Моје размишљање: Овај мотор би био идеалан и за Орла и за Г-4…да оба авиона нису много матора за било какав агрејд/апдејт…
ајде, да рекнес, ал постено да рекнес
јел има несто да су Кинези направили а да нису украли дизајн и технологију?
има, по српски рецено… ајд сад да се не одразавам, ипак сам ја фин и суптилан цовек
@Вилард
– Кинези су имали све до 1962 (или 1964) врло добру сарадњу са СССР-ом од кога су добили лиценце и технологију за МиГ-15/-17/-19 и -21 али ону прву верзију, Ф-13. Уз лиценце за авионе добили су и лиценце и технологију за моторе – Климов РД-500 (МиГ-15), Климов ВК-1 (МиГ-17), Микулин АМ-5 одн. Тумански РД-9 (МиГ-19/Нанчанг Q-5) и Тумански Р-11 и Р-13 (МиГ-21). И док је трајала сарадња а нарочито после прекида, Кина је развијала за свој рачун (и на своју руку) и авионе и авионске моторе.
– Почетком 80-их успоставили су сарадњу и са Западом (В.Британија, САД, Италија..). Циљ им је био да осавремене своје тадашње авионе, авионику и моторе. После инцидента 1989 на Тјен-Ан-Мен тргу, Запад прекида сваку сарадњу и уводи им санкције на све живо.
– Чак и оид санцијама В.Британија им продаје лиценцу и технологију за Ролс-Ројсов турбовентилаторски мотор Спеј чија је војна верзија била у британским Фантомима и Буканирима а цивилна у БАЦ-111 (еквивалент ДЦ-9 или Каравели). А данас је у бразилско-италијанском АМX-у (ако још лети).
– Најбољу илустрацију како се 90-их наставила техничко-технолошка сарадња са Западом укључујући и Израел имаш кроз развој варијанти и верзија ловца Ченгду Ј-7/Ф-7 (МиГ-21Ф-13). Линкови испод:
https://en.wikipedia.org/wiki/Chengdu_J-7 и варијанте
https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Chengdu_J-7_variants – посебно !!
– Иначе, током 90-их Запад и САД почињу да селе прозводњу којечега у Кину. Због нижих трошкова одн. веће зараде. А паметни и вредни Кинези, поучени санкцијама из 80-их, почели су вредно да уче, капирају и копирају све живо што им је Запад послао не марећи претерано за лиценце, патенте, индустрисјку својину и сл…