Пентагон завршава ревизију распоређивања америчких снага у Европи, а међу спорним тачкама је и присуство око 600 америчких војника у саставу КФОР на Косову. Иако је реч о малом контингенту, његово могуће повлачење носи политичку и безбедносну тежину већу од самог броја људи на терену.
КФОР је распоређен у јуну 1999. под командом НАТО, а америчке снаге од тада имају једну од кључних улога у мисији. Вашингтон тренутно предводи Источну регионалну команду, што овом присуству даје и оперативну и политичку тежину.
Осетљива тачка југоистока Европе
Ситуација на Косову остаје осетљива. Тензије су поново ескалирале 2023. године, када је у сукобима српских демонстраната и косовске полиције повређено више од 90 припадника НАТО, а касније је у Бањској у нападу на косовску полицију убијен један полицајац.
После инцидента у Бањској НАТО је појачао мировно присуство на Косову, док је Србија смањила распоређивање снага уз административну линију. Тај потез је зауставио даље ширење кризе, али није уклонио узроке нестабилности.
Мали контингент, велика политичка тежина
Амерички део КФОР чини мање од једног процента укупног броја војника САД у Европи. Зато се процењује да би евентуално повлачење донело минималну финансијску уштеду, али би истовремено ослабило одвраћајући ефекат мисије.
Упоредо са ратом у Украјини, Балкан остаје простор политичког притиска и надметања великих сила. Због тога присуство САД у КФОР није само питање бројности, већ и сигнал да НАТО задржава контролу над једном од осетљивих тачака југоистока Европе.
У овом тренутку, питање КФОР није техничко, већ стратешко. Одлука о америчком контингенту могла би директно да утиче на безбедносну слику Косова, Србије и ширег балканског простора.