Америчка војска је у Форт Бенингу у Џорџији покренула пилот-програм са самовозећим аутомобилима и комбијима, док су иста тестирања планирана и у Форт Худу у Тексасу. Реч је о аутоматизацији нетактичког транспорта унутар база, где се свакодневно превозе војници, опрема и залихе за обуку и службене активности.
Овај потез је део ширег напора Пентагона да замени парк од више од 150.000 нетактичких возила. У тој категорији су седани, СУВ, камиони и комбији који не иду на прву линију, али свакодневно носе терет војне рутине. Управо ту америчка војска види простор за уштеду људства и новца.
Кључна идеја је једноставна: ако војник не мора да вози воду, оброке и људе од тачке А до тачке Б, може да буде ангажован на основном војничком задатку. Аутоматизација овде није питање престижа, већ покушај да се растерети систем који троши време обученог кадра на послове који не траже борбену специјалност.
Зашто се уводе аутономна возила
У мају су Копнена војска САД и Јединица за одбрамбене иновације покренуле изазов под називом Роботиц Оператион фор Аутономоус Деливерy анд Сустаинмент. За комерцијалне компаније предвиђено је до 30 милиона долара награда како би понудиле аутономна решења за замену дела постојеће флоте.
Пет компанија ушло је у следећу фазу увођења и тестирања: Апплиед Интуитион, Фортерра/Маy Мобилитy, Перроне Роботицс, Оверланд АИ/Гатик и Бот Ауто. Овим приступом у конкуренцији остаје више технолошких решења за рад у реалним условима базе.
Позадина целог програма је и политичка. Одлука Беле куће из 2021. о постепеној замени возила федералне владе моделима са нултом емисијом покренула је шири притисак на институције. Копнена војска САД је већ 2022. у својој климатској стратегији навела да је заменила 18.000 нетактичких возила на фосилна горива електричним или хибридним верзијама.
Како ће изгледати тестирање у базама
Форт Бенинг је велика база са широким зонама обуке, стамбеним деловима и инфраструктуром подршке, где се сваког дана крећу хиљаде полазника обуке, сталног кадра и припадника јединица.
Прва фаза је мапирање. У почетку ће људи возити аутомобиле по бази како би се прикупили подаци, снимци и карте неопходне за ГПС и архитектуру самовозећег система. После тога следе развој и безбедносна провера.
Руте су већ ограничене. Из саобраћајне мреже пилот-програма изузети су осетљиви објекти као што су аеродром базе, тачке за снабдевање муницијом и тактички комплекси.
После фазе мапирања следи период развоја и безбедносних тестова који ће трајати до краја 2026. године. До потпуно беспилотног режима неће се ићи одмах. Свако возило ће пре тога проћи ригорозна тестирања са безбедносним возачем унутра.
Шта се добија, а где су ограничења
У Форт Бенингу је планирано увођење четири електрична и два хибридна возила из три приватне компаније. Тај број није велики, али је довољан да се испитају поузданост на фиксним рутама, понашање у густом саобраћају у бази, одржавање, пуњење, рад у сменама и однос између софтвера и војне контроле.
Фортерра је саопштила да њена технологија укључује систем командовања и управљања који командантима даје мапу уживо, приказ статуса сваког возила и могућност подешавања параметара према захтевима базе. Тако се не тестира само самовозеће возило, већ и надзор над целом флотом.
Планирано је и да војници возило траже преко апликације сличне комерцијалним сервисима за превоз. Такво управљање превозом унутар базе могло би да скрати време чекања, смањи број возача на дужности и боље распореди расположива возила.
Ипак, ограничења су јасна. Овај програм се односи на нетактичка возила и контролисано окружење. За сада се решава рутински проблем унутар базе, а не питање кретања у ризичним подручјима.
Шири контекст програма
Ослањање на комерцијалне фирме показује колико је цивилни технолошки сектор постао важан за војне програме који нису директно борбени.
Фортерра наводи да је већ увела више од 250 аутономних система у програме Министарства одбране САД, укључујући и роботакси решења за војнике у Медицинском центру Вомак у Форт Брегу. Компанија такође наводи да је била међу првим америчким фирмама које су увеле копнене аутономне системе у Украјину и да су њена решења помогла у десетинама мисија евакуације рањеника.
Суштина програма је растерећење позадинских задатака. Ако тестирања у Џорџији и Тексасу покажу да систем ради без већих инцидената, могло би да уследи постепено ширење на друге базе и шири парк нетактичких возила. Ако се појаве проблеми са безбедношћу, навигацијом или командном контролом, програм ће остати ограничен на пилот-ниво.