Кинески војни кругови сукоб САД и Ирана тумаче као сигнал дубљих слабости америчке војне и политичке стратегије. У средишту пажње су ограничене залихе ПВО ракета, високи трошкови пресретања и све видљивији проблеми Вашингтона у односима са савезницима.
Оцена је да америчка војска задржава висок тактички ниво, али да те способности не доносе јасан политички резултат. Као кључан проблем издваја се раскорак између војних удара, броја погођених циљева и стварног стратешког исхода.
Залихе пресретача и цена рата
Посебно се издваја однос цене и учинка. Америчка страна је, према тим проценама, масовно трошила скупе пресретаче против јефтиних дронова, што је додатно оголило слабости система као што су ТХААД, Патриот, СМ-3 и СМ-6.
У кратком периоду потрошен је велики број ТХААД ракета, док је годишња производња ограничена. Сличан проблем види се и код других пресретача, што се у Пекингу тумачи као опасно мала резерва за дужи и интензивнији сукоб.
Додатно упозорење за Кину је и спор темпо попуне америчких залиха крстарећих ракета Томахаwк. Процена је да би обнова претходног нивоа арсенала могла да потраје до краја деценије, што би утицало и на обавезе САД према савезницима у Азији.
Савезници, дронови и рањивост ПВО
Кинеска страна уочава и растуће пукотине у америчкој савезничкој мрежи. Помиње се да су поједини партнери били изложени ризику без довољне координације и заштите, док су неке испоруке и распоређивања наоружања померене због потреба текућег сукоба.
Посебна пажња посвећена је употреби таласних удара дроновима и мамаца, који су у више случајева успели да савладају или заобиђу ПВО мреже и нанесу штету базама и критичној инфраструктури. У Пекингу то виде као јасан показатељ да скупа и технолошки сложена одбрана може бити исцрпљена брже него што може да се обнови.