Андреј Млакар
Да је жив наш најпознатији историчар 20 века Андреј Митровић имао би материјала да напише и други део своје чувене књиге “Време нетрпељивих” о успону поново радикалних идеологија у Европи после избора у ЕУ 9. јуна 2024. године.
О овој теми разговарао сам са новинаром и публицистом Зораном Виторовићем који је из Швајцарске веома упућен у тренутна дешавања у Европи и ствари види много боље него неки одавде,
Виторовић је у разговору са аутором текста извршио пројекцију како се Европа поделила после избора за посланике ЕУ.
“Француска, Немачка, Аустрија и земље Benelux- а (Белгија, Низоземска (Холандија) и Луксембург) су отишли на десно. Паневропа пре свега се мисли на централноевропске земље и земље Медитерана (Италија, Грчка, Шпанија) и Португла су се померили ка центру, док је интересантна ствар да за разлику од централне Европе где су левица и зелени поражени, у Скандинавији се одгодио обратни процес да се те земље померају у лево“, додаје Виторовић за ТВ Фронт.
Због тога фактички од јединиствене Европе о којој се говорило до 2021. године остала је само идеја, али је поново избила на видело потреба о формирању групација унутар Европске уније.
“Та прича о формирању групација унутар Европе је занимљива. Постојала би тако Вишеградска група (Пољска, Мађарска, Чешка, Словачка, Литванија, Летонија, Естонија, Хрватска, Словенија) с једне стране, с друге франкофонска-фламанска група (Француска, Белгија, Низоземска-Холандија, Луксембург) другу групацију, са треће немачки блок (Немачка, Аустрија) и Медитеранска осовина Рим-Мадрид-Лисабон. Куда ће Грчка? вероватно у неком смеру са Балканом и током медитеранске интеграције”, закључује Витровић
Аутор текста сматра да у том правцу вероватно би требало да се прикључе Румунија и Бугарска или да се природно уврсте у Вишеградску групу као и Србија која је присуствовала састаницма ове групе која је природни наставак “Интермаријума” или иницијативе “Три мора”.
На питање да ли “Интермаријум” постаје доминантна прича у делу нових чланица ЕУ Виторовић каже:
“Мислим да “Интермаријум” постаје интеграција “Нове Европе”, јер ће се “Стара Европа” убудуће убадати лошом економијом, илегалним миграцијама (Африка и Блиски исток) и те земље више немају капацитета за развој. Тако да предпостављам да се ми крећемо према “Европи из више брзина”.
Можда ће баш бити оно о чему смо претходно оговорили: Скандинаваија једна цилина, Француска+Немачка+земље Бенелукса друга, Португал+Шпанија+Италија трећа целина, и четврта можда Грчка+Бугарска, Румунија. Атина ће у овом случају бити заправо линк према Западном Балкану. Од Пољске до Хрватске, односно до границе са Србијом створила би се “Паневропа”.
Све ми се чини да су Американци све ово лепо осмислили да “Паневропа” постане “санитарни кордон” који ће одвојити Стару Европу од Русије, а истовремено главни покретач америчке политике у Европи. Западни Балкан би могао да постане “Зона Сумрака” за тестирање политике БРИКС-а”, процењује у својој анализи за ТВ Фронт Зоран Виторовић.
А Украјина, како гледа на то? Виторовић даје кратку процену:“Украјина ће остати као стално жариште. Нешто као Блиски исток. Мало палиш, мало гасиш пожар”.
Враћајући се на тему протеклих избора у Европској унији 9. јуна 2024. Виторовић каже да је 5 држава у ЕУ парламент изабрало ултраконзервативце. Пре свега мислећи на на случај Немачке, где је исток -простор који је некада чинила Немачка Демократска Република ДДР апсолутно освојила десница и да заправо право уједињење Немачке никада није се ни десило.
Зашто је AfD освоји толико гласова?
Виторовић додаје да је већина младих гласала за ултрадесницу и да ће се то наставити у будућности и највећи проблем ће бити радикализација омладине гласача који тек долазе просек старости 16-24 године.
“Највећи успех AfD је тај што су њихови гласачи лоше образована омладина, али она која масовно користи TikTok, а ЦДУ, СПД, Зелени то више неће моћи лако да неутралишу”, додаје Виторовић.
Што се тиче Француске у разговору са аутором текста Виторовић је изнео преглед дешавања у Француској
“Пошто се Ле Пен као и Мелони дистанцирала од немачке AFD и сличних десничара, значи да ћемо имати ЕУ Парламент где ће се десничарске партије приближити партијама центра, а онда ће доћи до наглог губљења подршке бирача у Француској који су масовно дали глас Ле Пеновој због проблема са економијом, мигрантима и насиљем на улицама и радикалним исламом.
Заправо суштина је та да је Макрон дао десници, својим ривалима коску да глођу у ЕУ и баве се глобаним питањима и да попусте како би Макорнова странка на локалним и парламентарним изборима покупила гласове”, додаје Виторовић и наглашава да до краја свог мандата Макрон неће предати власт.
На питање да ли то значи да десница заправо губи свој утицај на локалним темамма и разводњавањем , Виторовић се слаже апсолутно, када је аутор текста напоменуо да је идентичан случај био и са Пољском (потање абортуса) као и Аустрија где је дошло до раскола у Народној странци ФПО када су афере начеле ту партију.
“По том истом рецепту разбуцаће се и Ле Пенова, док је с друге стране Ђорђија Мелони мало тежи случај.
Виторовић додаје да Европу у будућности чека подела на “неокомунисте” и “неофашисте”, што је аутора текста и подсетило на књигу “Време нетрпељивих”, као и да ће социјалне приче и илегална миграција у Европи (Француска, Немачка, Италија Шпанија) добијати све више не значају и да су ови избори то показали.
Највеће изненађење према Виторовићу је Финска. На изборима за ЕУ Парламент Ли Андерсон, освојила је 13,5 посто гласова, а она се декларише као Марксиста.
“Значи социјала је суштина приче и да су европске елите подбациле у томе што је образовање било изузетно лоше, нису развијали грађанина Европе, него су се бавили другим стварима . Старе елите су се успавале и занеле”, рекао је Виторовић и нагласио: “Сад је њих стигао бумеранг звани “Трампизам”.
С друге стране источна Европа се тотално американизовала”, што је донекеле увод у стварање Паневропа.