Ратно ваздухопловство САД улази у нову фазу одбране својих база: у року од две године треба да буде оперативна посебна специјалност за непосредну заштиту аеродрома и инсталација од дронова и ракета. То је сигнал да је претња постала трајна и да више не може да се покрива привременим тимовима и додатним дужностима.
Начелник штаба Ратног ваздухопловства САД генерал Кен Вилсбах најавио је да се одбрана инсталација подиже на ниво основне мисије. То је заокрет, јер база више није само полазна тачка за авијацију, већ и циљ ваздушних напада.
Под непосредном одбраном не мисли се на ширу контролу ваздушног простора, већ на заштиту тачно одређене тачке – писте, стајанке, складишта, командног места или логистичког чвора. Управо ту су скупа инфраструктура и критични ресурси изложени јефтиним и масовним средствима напада.
Зашто се приступ мења
Главни разлог је оперативно искуство. Током операције Епиц Фурy ирански дронови и ракете више пута су гађали америчке инсталације, а напади дроновима носили су већину губитака и рањавања међу америчким припадницима. Када јефтино средство може да направи велику штету, војска мора да мења доктрину, а не само опрему.
Вилсбах је навео и пример двојице старијих припадника који су пратили рој иранских дронова у прилазу бази и оборили 10 летелица. То показује да се одбрана базе више не своди на пасивну заштиту, већ на сталну борбену дужност са реалном могућношћу масовног напада из ваздуха.
Суштина проблема је једноставна: америчка ваздушна моћ је деценијама рачунала на релативно безбедну позадину. Тај период је завршен. Базе у зони ризика сада су под ударом малих дронова и других јефтиних средстава која могу да пробију класичан систем обезбеђења и наметну стално трошење људства и муниције.
Како изгледа нова организација одбране
Нова специјалност се још формално обликује, али правац је јасан. Ратно ваздухопловство САД жели људство чији ће примарни посао бити одбрана базе од ваздушног напада на малим висинама, а не повремено ангажовање припадника из других области. За сада није објављено да ли ће тај профил обухватити војнике, официре или обе категорије, нити који ће системи бити стандардно у њиховим јединицама.
Пре овог корака већ су тестиране наменске групе за непосредну одбрану, састављене од око 20 припадника са искуством у авијацији и управљању борбом. Тај модел показује спој осматрања, идентификације, ометања и ватреног дејства у једној малој, покретљивој формацији.
Обука се већ изводи у Заједничком универзитету за борбу против беспилотних система у Форт Силу, у Оклахоми. Траје око три недеље, док се паралелно развија наставни програм за будућу специјалност. То показује прелазак са импровизације на стандарде и процедуре.
Од вештачке интелигенције до пушке
Америчко ваздухопловство последњих годину дана тестира цео ланац одбране: системе за откривање и праћење циљева уз помоћ вештачке интелигенције, електронско ратовање и кинетичка средства за физичко обарање дронова. Та комбинација је важна јер ниједан слој сам по себи није довољан.
Током августовске обуке 31. ваздушне оперативне групе у бази Херлберт Филд на Флориди увежбавана је таква вишеслојна архитектура. Крајњи слој одбране означен је као „последње ускраћивање“, када се непријатељски дрон обара непосредно пре удара.
У пракси то може да значи и једноставна решења. 325. ескадрила безбедносних снага користила је сачмарицу М870 против симулираних малих беспилотних летелица, уз систем за управљање ватром СМАСХ 2000, рачунарски нишан који прати покретни циљ и помаже стрелцу при гађању. Планирана је и обука око 210 припадника за употребу тог оружја и нишанског система. То показује да борба против дронова није увек питање скупих ракета, већ и брзе локалне ватрене реакције.
Набавке и нови системи
Паралелно са организационим променама, САД убрзавају и набавке. У јулу је компанија Тандем Дефенсе добила уговор типа „индефините-деливерy, индефините-qуантитy“ вредан до 90 милиона долара за беспилотне системе намењене ваздушном пресретању, односно дронове који треба да се боре против других дронова. Уговор укључује пратећу опрему, обуку оператера и теренску подршку и важи до јула 2028.
Истовремено се уводи и Смалл Унманнед Аир Дефенсе Сyстем, за који је у буџету за фискалну 2026. предвиђено 51,8 милиона долара за набавку. Његова покретна варијанта може да прати јединице за непосредну одбрану и штити експедиционе аеродроме.
Вилсбах је најавио и нови Поинт Дефенсе Wеапон Сyстем, који треба да обједини кинетичке и некинетичке могућности за одбрану ваздухопловних база. Детаљи још нису објављени, али је јасно да се иде ка интегрисаном систему.
Шта ово значи за будуће операције
Најважнија последица ове промене биће прерасподела приоритета унутар самог Ратног ваздухопловства САД. Када се формира нова специјалност, следе кадрови, обука, опрема, буџет и командна одговорност. То значи да ће одбрана база добити трајно место у структури, а не статус привремене потребе.
Америчке базе у иностранству, посебно оне ближе зонама напетости, мораће да рачунају на сталну претњу малих дронова и комбинованих удара. То ће утицати на распоред јединица, организацију обезбеђења, потрошњу муниције и свакодневни режим рада на аеродромима који су до скоро третирани као сигурна позадина.
Ако америчко ваздухопловство улаже посебан напор да формира нову специјалност за одбрану база, јасно је да је претња постала системска. Дронови су поништили стару поделу на фронт и позадину.