Сценарио рата смештен у касне 2030-е упозорава да би нове војне способности, пре свега сајбер напади и информационо ратовање, могле да буду усмерене директно на цивилно становништво. Тежиште је на споју дигиталних удара и екстремних временских услова, који би противнику дали простор да гађа енергетске и друштвене системе у тренутку највеће рањивости.
Радња је смештена у Брисел, четири месеца после завршетка рата који је и даље обавијен дезинформацијама и оштећењима рачунарских система и цлоуд мрежа. У средишту су припадник пољске поморске специјалне јединице ЈW ФОРМОЗА, официр Ратног ваздухопловства Велике Британије из 617. ескадриле РАФ и холандска официрка здружене СИГИНТ и сајбер јединице.
Борба за каблове и мреже
Пољски подофицир је одликован због заштите подморских оптичких каблова у Балтичком мору. Предност у времену преноса података била је кључна за НАТО кампању вођену вештачком интелигенцијом, а део најважнијих борби вођен је управо око инфраструктуре на морском дну.
Британски официр каже да Ф-35Б у том сукобу нису коришћени у очекиваним задацима блиске ваздушне подршке или ваздушне борбе, већ за прикупљање електронских емисија и праћење такозваних матичних платформи подројева. То показује померање тежишта са класичне авијацијске борбе на лов на мрежно повезане претње.
Врућина као средство притиска
Посебно место има напад изведен током топлотног таласа. На удару нису били само електроенергетски системи, већ и расхладни системи у домовима за старе, болницама, школама, као и у државним и војним објектима. Циљ није био само технички квар, већ изазивање друштвеног немира.
Одбрана таквог напада тражила је заједнички рад приватних компанија, јавних институција, савезничких обавештајних служби и неформалних хакерских група. Размена података о претњама и слање стручних тимова на угрожене мреже представљени су као кључни елементи одбране.
Главна порука је директна: у будућем рату цивилна инфраструктура неће бити споредна мета, већ један од главних праваца удара. Када се сајбер операције споје са екстремном врућином и информационим притиском, питање више није само војна одбрана, већ и опстанак друштвених система.