Ноћ 30. маја. Аеродром Таганрог, југозападна Русија. Украјински ударни дронови великог долета погађају два авиона на писти. Није реч о обичним ваздухопловима – реч је о „Ту-142”, специјализованом противподморничком авиону који Русија више не производи, не може брзо да замени и чува у свега неколико десетина примерака.
Да бисмо разумели зашто је ово важно, морамо прво разумети шта је „Ту-142” и зашто је уопште конструисан.
Крај шездесетих година прошлог века. Сједињене Државе уводе у службу нуклеарне подморнице наоружане балистичким ракетама „поларис”. Те подморнице могу да остану скривене недељама, крстаре испод површине Атлантика и Пацифика, и у сваком тренутку лансирају ракете са дометом од преко три хиљаде километара. За Совјетски Савез, то је егзистенцијална претња. Потребан им је авион који може да их тражи и уништи. Тако је настао „Ту-142”.
Развијен у конструкторском бироу „Туполев”, заснован на стратегијском авиону „Ту-95”, али суштински другачији. Труп је продужен, крило измењено, а унутрашњост пуна специјализоване опреме за противподморничку борбу. Први прототип полетео је 1968. године, а авион је у службу ушао 1972. Производња је трајала до 1994. и то је кључна реченица. Укупно је израђено нешто преко стотину примерака у различитим верзијама. Нових неће бити.
Шта тај авион може? Четири турбоелисна мотора НК-12 вуку га брзином до 855 километара на час. Долет без допуне горивом прелази десет хиљада километара. Мисија може да траје дуже од дванаест сати. Посада од десет људи-пилоти, навигатори, оператери система. Авион баца радио-хидроакустичке бове у море, које слушају подводни простор и шаљу податке натраг. Додатно: радари, магнетометри, термички сензори. А кад се подморница открије, из два велика унутрашња одељка може да употреби торпеда, брзе противподморничке ракете, или дубинске бомбе.
Русија данас „Ту-142” користи у саставу Северне и Тихоокеанске флоте. Те флоте чувају нуклеарне подморнице, кичму руске стратегијске одбране. А „Ту-142” је авион који штити тај простор, патролира океаном и прати сваки сумњиви покрет испод површине.
Обратимо пажњу на локалитет где су авиони погођени – Таганрог. Исти град у коме је од средине седамдесетих година реализована серијска производња „Ту-142”. Симболика удара тешко може бити случајна.
Питање које мора да се постави: ко ово заправо тера Украјину да гађа овакве циљеве?
Авион „Ту-142” нема никакву директну улогу у рату у Донбасу. Не бомбардује украјинске градове, не носи ракете за удар по копненим циљевима, не угрожава украјинску авијацију. За Украјину, ово је пре свега пропагандни и политички поен – потврда домета и способности. Али за НАТО морнарице, конкретна и стратешка вест. Свака уништена или оштећена летелица овог типа значи слабији руски противподморнички надзор. Мање очију над Атлантиком. Мање притиска на западне нуклеарне подморнице.
Другим речима, Кијев је овде можда погодио мету која вреди много више западним спонзорима, него њему самом на фронту.
И то говори нешто важно о томе у какав рат се овај сукоб претворио. Није то само борба за Донбас и ровове на истоку Украјине. То је рат у коме сваки удар дубоко у Русији носи поруку, а свака порука иде на неколико адреса одједном.
Ту-142 ће бити тешко заменити. А Русија то врло добро зна.