Немачка убрзава јачање одбране у тренутку када Пентагон преиспитује америчко војно присуство у Европи и тражи од савезника у НАТО да брже преузму главни терет одбране континента. Берлин на то одговара растом буџета, ширењем војне индустрије и трајним распоређивањем снага на источном крилу Алијансе.
Канцелар Фридрих Мерц је 3. јула саопштио да ће Немачка у року од четири године дуплирати војни буџет. Учешће одбрамбене потрошње у БДП-у порасло је са 1,43 одсто 2021. на процењених 2,69 одсто 2026. године.
Берлин је најавио да ће буџет до 2029. порасти на 162 милијарде евра. То би Немачку подигло изнад три одсто БДП-а и усмерило ка циљу од 3,5 одсто за кључне одбрамбене потребе до 2035. године.
Одбрамбена индустрија и набавке
Још 2022. године формиран је посебан фонд од 100 милијарди евра за одбрану. Тај новац је убрзао набавке у више сектора, од ПВО и оклопних возила до поморских и сајбер капацитета.
Ослонац тог ширења су немачке компаније Рхеинметалл, ТКМС, Хенсолдт, Диехл Дефенсе, МБДА Деутсцхланд и КНДС Деутсцхланд. Део тих фирми већ улази у индустријска партнерства са америчким компанијама, што додатно повезује одбрамбену производњу с обе стране Атлантика.
Рхеинметалл је, између осталог, у разговорима о заједничкој производњи артиљеријске муниције 155 мм и ракета АТАЦМС са америчким одбрамбеним компанијама. Тај правац треба да ојача немачке и шире НАТО производне капацитете за дуготрајан сукоб високог интензитета.
Трајно распоређивање у Литванији
Најкрупнији војни потез Берлина је одлука да трајно распореди борбену бригаду у Литванији. Реч је о 45. оклопној бригади и првом трајном распоређивању немачких борбених снага ван сопствене територије у Европи од краја Другог светског рата.
Овим потезом Немачка шаље сигнал да жели већу оперативну улогу на источном крилу НАТО. За балтичке државе и Пољску то је конкретнији показатељ немачке посвећености од самих буџетских планова и најављених набавки.