Генерал Ратко Младић, некадашњи командант Главног штаба Војске Републике Српске и један од најпознатијих војних команданата са простора бивше Југославије током ратова деведесетих година, преминуо је у 84. години.
Младић је последње године живота провео у притворској јединици Уједињених нација у Хагу, где је служио казну доживотног затвора.
Његово здравствено стање било је тешко већ дуже време. Породица и одбрана у више наврата тражили су да буде пуштен из хуманитарних разлога, а последњи такав захтев одбијен је 20. августа. Министарство правде Србије потом је 24. августа поново апеловало на Међународни резидуални механизам да размотри могућност његовог пуштања због здравственог стања.
Од официра ЈНА до генерала
Ратко Младић рођен је 12. марта 1942. године у селу Божановићи код Калиновика. Након завршетка војног школовања започео је професионалну каријеру у Југословенској народној армији, у којој је током наредних деценија прошао низ командних и штабних дужности.
Током осамдесетих година обављао је дужности у јединицама и командама ЈНА, између осталог у Скопљу, Охриду и Штипу. Крајем 1991. постављен је за начелника штаба и заменика команданта 9. корпуса ЈНА у Книну, а убрзо потом и за команданта тог корпуса. У пролеће 1992. прешао је на високу дужност у команди Друге војне области ЈНА.
Преломни тренутак његове каријере уследио је у мају 1992, када је, након формирања Војске Републике Српске, постављен на чело њеног Главног штаба. На тој функцији остао је током практично читавог рата у Босни и Херцеговини, до новембра 1996. године.
Као први човек војног врха Републике Српске, Младић је командовао ВРС током њених највећих операција и у најтежем периоду постојања Републике Српске. Његова личност и начин командовања оставили су снажан траг у војној историји ратова на простору некадашње Југославије. За велики део Срба у Републици Српској и Србији остао је симбол ратног команданта и одбране Републике Српске.
Суђење у Хагу
Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Младића још 1995. године. Након више година скривања, ухапшен је у Србији 26. маја 2011. и неколико дана касније пребачен у Хаг.
Првостепеном пресудом из 2017. године проглашен је кривим и осуђен је на доживотну казну затвора. Жалбено веће Међународног резидуалног механизма 2021. године потврдило је осуђујућу пресуду и доживотну казну.
Одбрана је током процеса оспоравала низ закључака Тужилаштва и пресуде, а однос према Младићу остао је дубоко подељен и дуго након завршетка ратова.
Контроверзна личност и неспоран историјски значај
Без обзира на потпуно различите оцене његове улоге, Ратко Младић био је једна од централних војних фигура распада Југославије. Професионални официр који је каријеру започео у ЈНА завршио ју је као генерал и командант војске настале у ратним околностима распада државе којој је претходно служио.
Његово име остало је повезано са најдраматичнијим догађајима рата у Босни и Херцеговини – од великих војних операција Војске Републике Српске до Сарајева и Сребренице, али и са дугогодишњим политичким и правним споровима о карактеру рата и одговорности његових учесника.
Смрћу Ратка Младића завршено је животно поглавље једног од најпознатијих и најконтроверзнијих генерала са простора бивше Југославије, чија ће војна, политичка и историјска улога још дуго остати предмет различитих тумачења.