Копнена војска САД мења приступ беспилотним системима и више их не третира као споредну способност, већ као засебну војну струку. У Форт Хуачуки у Аризони већ излазе прве класе нове војне специјалности 15X, намењене тактичким специјалистима за беспилотне летелице. До сада је обуку прошло више од 250 војника, а план је да до краја године буде обучено 770 нових припадника.
Реч је о покушају да се у кратком року направи кадар који уме да састави, поправи, управља и тактички примени широк спектар малих, средњих и већих дронова. Беспилотни системи тиме добијају много важније место у оквиру копнених јединица.
Зашто је уведена нова специјалност 15X
Главни разлог је брзина промена у дронском ратовању. Основно упознавање са дроновима сада добијају сви нови војници већ у основној обуци, али 15X иде далеко даље. После тога следи 15 недеља напредне индивидуалне обуке, где полазници раде у дневним и ноћним условима, у пустињи, шуми и у условима противничког ометања.
Суштина нове специјалности није везивање за један систем, већ за читав низ различитих летелица. То је разлика у односу на стари модел, где је војник био обучен за једну платформу и један скуп процедура. Сада се тражи кадар који може брзо да пређе на нову технику и савлада је у року од неколико сати.
Такав приступ показује да Копнена војска САД не жели више уско профилисаног оператера, већ војника који разуме управљање, одржавање, ограничења система и тактичку вредност сваког дрона у конкретној ситуацији.
Дронови у копненим јединицама
Нова 15X специјалност формално остаје у оквиру авијације, али је намењена јединицама на земљи. Ови војници неће бити везани само за веће системе, већ ће бити распоређивани у бригадне борбене тимове, придодавани мањим јединицама и коришћени као саветници командирима и командантима за увођење дронова у обуку и тактику.
Посебно је важно што обука обухвата и мање тактичке ФПВ системе, иако је тежиште на већим дроновима дугог домета из групе 3. То значи да Копнена војска САД покушава да покрије цео распон употребе, од непосредне подршке пешадији до ширег извиђања и координације на нивоу бригаде.
Помиње се и могућност да дронски тимови делују иза прве линије, на начин ближи артиљерији него класичној авијацији. То указује на промену у организационом размишљању и шире место дронова у борбеном простору.
Обука се брзо прилагођава
Програм се мења из класе у класу. То показује да доктрина још није коначно обликована и да систем тек хвата корак са стварношћу. Инструктори расправљају да ли ставити већи нагласак на ФПВ дронове, мање на маневрисање већих летелица у ваздушном простору, или да се више уђе у роботизацију.
Праћење отворено доступних података и брзо увођење новина у наставу показују и другу ствар: институционална обука више не може да чека дуге циклусе усвајања. Као пример се наводе дронови управљани каблом, односно системи који избегавају класично радио-ометање. Ако се процени да такво средство постаје важно, оно се брзо уноси у наставни програм.
Такав модел омогућава бржу адаптацију и ширу обуку, тако да војник може да преузме нов систем без дугог дообучавања.
Последице по структуру јединица и кадровску политику
Планирани обим од 2.000 до 3.000 припадника 15X показује да се не ради о малој експерименталној групи, већ о озбиљној кадровској линији. Број би већ у наредној години могао да расте или да буде коригован, у зависности од тога како Копнена војска САД одреди место дронова у будућем начину борбе.
Већ сада се види да је највеће ограничење инфраструктура, а не интересовање. Смештајни капацитети су попуњени, а темпо попуне зависи од тога колико људи школа може да прими.
Око две трећине првог таласа чине нови регрути, док остатак долази преквалификацијом из постојећих дронских специјалности, пре свега оператера 15W и техничара 15Е. Тако се спаја нови кадар и људи који већ имају искуство са беспилотним системима.
Зашто 15X остаје у оквиру авијације
Одлука да се програм задржи у грани авијације повезана је са сложеношћу већих система као што су Схадоw и Граy Еагле, који лете у истом ваздушном простору као авиони и хеликоптери. За такве платформе потребно је знање о контроли летења, временским условима, прописима и мерама ваздухопловне безбедности.
Истовремено, од војника 15X се тражи да физички могу да прате маневарске копнене јединице и испуне захтеве које има пешадијска бригадна борбена група. Зато је нова специјалност постављена на пресеку авијацијске стручности и захтева копнене борбе.
Промена медицинских и физичких услова такође показује како се овај кадар посматра. Уместо класичних летачких прегледа, сада је довољан основни ваздухопловни преглед и способност да се испуне стандардни физички захтеви службе. То омогућава бржу попуну, али не укида захтев да војник буде употребљив на свим нивоима распоређивања.
Све сабрано, 15X није само нова ознака у кадровском систему. То је покушај Копнене војске САД да од дронова направи интегрисан део копнене борбе, са људима који умеју да споје технику, тактику и потребе јединице.