ШТА ЗАИСТА ЗНАЧИ ТРАМПОВ НАЈНОВИЈИ НАПАД НА ХУТЕ?

Администрација САД има ширу геополитичку агенду – ону која укључује супротстављање кинеском економском утицају, посебно ослањању Пекинга на иранску нафту.

Председник Доналд Трамп, у својој првој недељи на функцији, обећао је да ће прогласити Ансар Алах („Божји герилци“), познатије као Хути у Јемену, страном терористичком организацијом. Одлука је ступила на снагу почетком марта. Неколико недеља касније, 15. марта, председник Трамп је наредио велике ваздушне и поморске нападе на десетине циљева у Јемену у областима које контролише група коју подржава Иран.

Дајући зелено светло највећем војном бомбардовању до сада у Трамповом другом мандату, Сједињене Државе су имале намеру да испуне неколико циљева одједном: нарушити војну способност Хута, спровести „максимални притисак“ на способност Ирана да финансира своје заступнике и послати упозорење купцима иранске санкционисане сирове нафте, пре свега Кини.

Трампова администрација је оправдала своју употребу смртоносне силе против Хута као неопходну меру за одржавање „основног принципа слободе пловидбе од којег зависе међународна трговина и трговина“. Међутим, прорачуни Вашингтона превазилазе поморску безбедност.

Администрација САД има ширу геополитичку агенду – ону која укључује супротстављање кинеском економском утицају, посебно ослањању Пекинга на иранску нафту. Циљајући Хуте, Сједињене Државе не само да чувају виталне поморске путеве, већ и врше притисак на иранско-кинеску енергетску везу, кључну компоненту стратешког става Пекинга у региону.

Америчка војна акција је такође осмишљена да спречи Хути да консолидују власт у земљи у тамошњем крхком мировном процесу и њихову способност да се прегрупишу у подршку обновљеној иранској напредној одбрамбеној доктрини која се ослања на финансирање својих заступника. Континуирана америчка војна кампања може деградирати војни арсенал Хута и можда обезглавити његово вођство.

Али Хути командују разноликом ратном економијом која им омогућава да профитирају од илегалног кријумчарења робе која се креће од горива и цигарета до компоненти двоструке намене и војног материјала, док истовремено извлаче пореске приходе као де фацто ентитет сличан држави. Ово чини режим санкција САД и Запада виталним стубом супротстављања Хутима, али њихове продубљивање веза са главним актерима компликује ефикасност санкција.

Могу ли Хути да рачунају на Кину и Русију?

Кина је била примарна дестинација за до 90 одсто иранског извоза нафте 2024. године, што је нагласило продубљивање економских веза између Пекинга и Техерана упркос санкцијама САД. Помажући у пуњењу иранске касе, Кина помаже иранској Исламској револуционарној гарди (КИРГ) у финансирању проксија као што су Хути. Од октобра прошле године, значајна саопштења америчког Министарства финансија открила су прикривене везе између Кине и Хута.

Канцеларија за контролу стране имовине америчког трезора (OFAC) санкционисала је Хути оперативце са седиштем у Јемену и Кини због њихове улоге у омогућавању трансфера оружја и компоненти двоструке намене у Јемен. На пример, Safwan Al-Dubai Company of Shipping and Trade (Сафван Ал-Дубаи) је описана као компанија за транспорт и логистику са седиштем у Јемену која је присутна у Кини, део система који омогућава хутским оперативцима да прикривају пошиљке оружја. Неколико кинеских компанија такође је санкционисано у октобру због омогућавања преноса робе двоструке намене Хутима.

Откриће је разоткрило мрачну мрежу која повезује Кину и Хуте, постављајући критична питања за креаторе безбедносне и одбрамбене политике САД. Напад на Хуте могао би да изазове шире последице — не само тако што ће прекинути доток иранске нафте у Кину. Иако је тешко потврдити, замисливо је и пријављено је да су Хути можда добили финансијску или друге облике компензације од Кине (као што су војне компоненте кинеске производње) у замену за омогућавање слободе пролаза бродовима повезаних с Кином у Црвеном мору.

Америчко министарство финансија је недавно објавило санкције иранском министру нафте Мохсену Пакнеџаду, као и „мрежи посредника у испоруци у више јурисдикција који, кроз замагљивање и обману, утоварују и транспортују иранску нафту за продају купцима у Азији“. Санкције су усмерене на пружаоце поморских услуга, укључујући три компаније и три пловила, који су омогућили операције преноса са брода на брод (STS) за иранску трговину нафтом ван граница луке у југоисточној Азији. Ово је уследило након санкција против појединаца, ентитета и бродова у фебруару због кријумчарења милиона барела иранске нафте вредне стотине милиона долара, углавном намењених Кини.

Као део своје противамеричке спољне политике, наводи се да је Русија обезбедила сателитске податке Хутима против америчких бродова у Црвеном мору и суседним пловним путевима. Веза Русија-Хута, која је порасла током сукоба у Гази, додатно је разоткривена када је 5. марта OFAC санкционисао седам високорангираних припадника Хута одговорних за кријумчарење војних артикала и система наоружања и преговоре о набавци оружја Хута из Русије, као и једног оперативца повезаног са Хутима који је можда натерао Јеменске цивиле да се боре са стотинама јеменских цивила у Украјини. С обзиром да је Путин сада фокусиран на услове примирја у Украјини уз посредовање САД, Москва ће бити мање склона да подржи Хуте, што је било прагматично средство, а не дугорочна стратегија.

У Пекингу је 14. марта сазван трилатерални састанак између Русије, Ирана и Кине да би се, између осталог, разговарало о иранском нуклеарном програму. Присутне дипломате су „нагласиле неопходност укидања свих незаконитих једностраних санкција“. С обзиром да Кина профитира од укидања санкција и јефтине иранске куповине нафте, разлог је јасан. Али ово је само једна димензија односа. Пекинг види вредност у очувању веза са Техераном, што ће му омогућити да изврши утицај на или поквари будуће америчко-иранске преговоре и могући нуклеарни споразум.

Средином марта ове три државе извеле су заједничке поморске вежбе под називом „Поморски безбедносни појас 2025“ у Оманском заливу. Геополитичке тензије на стратешким блискоисточним пловним путевима вероватно ће се повећати у наредним годинама у позадини нерешених тензија између САД и Ирана.

Осовина која се развија

Хути су се показали као средство у које вреди улагати за Иран, који ће дугорочно вероватно настојати да оснажи способности Хута да наставе поморску блокаду у Црвеном мору, а можда и шире. Њихова вредност у иранским очима само је порасла од губитака које су иранске мреже претрпеле у Либану, Гази и Сирији.

Пошто је способност Ирана да пренесе финансијску и техничку подршку Хутима смањена, група ће вероватно повећати своје мреже илегалног кријумчарења у транзиту дроге, нафте и дувана како би повећала своју економску и организациону отпорност. Нова претња лежи у унакрсном опрашивању и стварању савеза између Хута и терористичке групе Ал Каиде на Арапском полуострву и Ал Шабаба у Сомалији. Ако Хути одлуче да њихови напади не наносе значајну штету, могли би проширити своје подручје кинетичке активности од Црвеног мора и мореуза Баб ал-Мандаб до Рога Африке.

Циљајући Хуте у оквиру кампање максималног притиска на Иран, Сједињене Државе такође показују да се неће уздржавати од напада на оружане групе које су повезане са Ираном. Ово поставља питање да ли би шиитска милиција повезана са Ираном у Ираку могла бити мета у наредним месецима, јер Сједињене Државе појачавају притисак на Багдад да демилитаризује ове групе и протера ирански утицај из земље уочи парламентарних избора у октобру.