Европска војна и безбедносна самосталност је достижна, али уз улагање од око 50 милијарди евра годишње у наредној деценији, наводи се у документу Sparta 2.0 који је објавио Килски институт за светску економију. Аутори наводе да Европа сада зависи од САД дуж читавог војног ланца, од сателитског извиђања до управљања ватром на бојишту.
Према документу, достизање одбрамбене самосталности коштало би између 150 и 200 милијарди евра до 2030. године, док би укупан трошак у наредних десет година износио око 500 милијарди евра. Аутори оцењују да је то ниво који би могао да се финансира из већ планираног раста војних буџета у Европи.
Документ су потписали Томас Ендерс, Жанет цу Фирстенберг, Мориц Шуларик, Рене Оберман и Нико Ланге. Они наводе да садашњи планови европских држава доносе само ограничен напредак у смањењу зависности од САД.
Десет кључних недостатака у способностима
У документу је издвојено десет главних недостатака у европским способностима, међу њима командовање и управљање, аутономни системи и дубоки прецизни удари. За европски систем командовања и управљања, као и борбеног менаџмента, процењени рок је три до четири године, а цена од 10 до више од 20 милијарди евра.
Аутори наводе да је Европа у великој мери пропустила заокрет ка ратовању у ком доминирају дронови. Изградња довољног капацитета у аутономним системима могла би да траје три до пет година и да кошта 30 милијарди евра или више, укључујући масовну производњу неколико милиона дронова и лутајуће муниције годишње.
Као велики недостатак означени су и копнени системи за дубоке прецизне ударе, где се трошак процењује на 20 до 30 милијарди евра у року од три до пет година. У области ПВО документ посебно издваја мањак јефтиних система већег обима за борбу против дронова и кратког домета, као и критичан недостатак у противракетној одбрани.
Напредак у року од три до десет година
Према процени аутора, значајан напредак ка самосталној европској способности деловања реалан је у року од три до пет година, док би шира самосталност могла да буде достигнута за пет до десет година. Услов је да то постане јасан политички приоритет и заједнички европски напор, без стварања нове „европске суперструктуре“.
Документ као приоритете наводи и сателитско извиђање, комуникације, позиционирање, војни cloud, софтвер, вештачку интелигенцију, електронско ратовање и стратешки ваздушни транспорт. Аутори поручују да главно ограничење нису новац, индустријска база или технологија, већ политичка воља да Европа координише набавке и прекине дугогодишњу расцепканост.