Копнена војска САД је у бази Јоинт Басе Леwис-МцЦхорд формално образовала 7. пешадијску дивизију Мултидоменску команду – Пацифик, нову формацију која под једну команду ставља око 12.000 војника. Спојени су 7. пешадијска дивизија и 1. мултидоменска оперативна група, што показује да Вашингтон у Пацифику више не рачуна на раздвојене структуре, већ на јединствену борбену целину која истовремено открива, омета и гађа.
Суштина потеза је јасна: америчка војска покушава да од класичне копнене формације направи снагу која може да отвори пролаз за главни здружени ешалон. Та улога у пракси значи извиђање, противизвиђање, електронска и сајбер дејства, као и ватрену подршку артиљеријом. Новина није само у организацији, већ у намери да све то делује као један систем, а не као скуп одвојених јединица.
Зашто је формирана нова команда
Разлог за овакву реорганизацију лежи у промени оперативног окружења у Пацифику. Простор је огроман, линије комуникације дуге, а потенцијални противник располаже слојевитом мрежом забране приступа и ограничења маневра. У таквим условима спор пренос података, одвојено командовање и кашњење између откривања циља и удара постају озбиљан проблем.
Зато су у једну команду спојени формација старог типа и јединица нове намене. 7. пешадијска дивизија доноси људство и маневарске елементе, док 1. мултидоменска оперативна група уноси способност деловања у сајбер и електронском спектру, као и употребу система дугог домета. Тај спој је покушај да се командни ланац скрати и да одлука о дејству буде донета брже.
Ова формација је описана као самостална и блиска концепту покривајуће снаге. То у пракси значи задатак да прва уђе у зону ризика, пронађе слабе тачке, наруши противничке сензоре и отвори простор за улазак главних снага морнарице, авијације и копнених јединица.
Оперативни модел нове команде
Кључни елемент нове команде је такозвани Цросс-Домаин Цонтацт Лаyер. Практично, реч је о покушају да се претње брзо уоче, идентификују и одмах ставе под удар. То подразумева континуитет од сензора до оружја, без вишка посредника и без класичног раздвајања на борбу у ваздуху, на копну, на мору и у електронском простору.
У тој шеми 7. пешадијска дивизија уноси своје две Стрyкер бригадне борбене групе, док мултидоменска компонента доноси артиљерију дугог домета и способности сајбер ратовања. То показује да нова команда није замишљена само као штаб, већ као оперативна формација са средствима за дејство.
Посебан нагласак стављен је на беспилотне системе. Помињу се беспилотна површинска пловила, једносмерни ударни дронови дугог домета и лаунцхед еффецтс. Америчка војска тако тежи моделу у ком ће противнички радар, командно место или комуникациони чвор бити истовремено изложени извиђању, ометању и физичком удару.
Важна је и намера да се противнички системи засите количином. Команда рачуна на масовну употребу даљински управљаних система различитих врста како би се преоптеретила одбрана.
Шта ова структура значи за Пацифик
Формирање ове команде није изолован потез, већ део ширег америчког преуређења присуства у Пацифику. Паралелно се померају поједине јединице, јача Гуам и уводе нове технологије за снаге које су већ распоређене. Нова команда треба да буде карика која те елементе повезује у оперативну целину.
Значај Пацифика за САД лежи у томе што би сваки већи сукоб у том региону тражио брзу координацију копнених, поморских, ваздушних и сајбер капацитета. Класична дивизија без јаке везе са електронским и беспилотним средствима ту би била спорија. Зато је уместо накнадног придодавања способности изабран модел трајне интеграције.
Овакав распоред снага има и поруку савезницима у региону. Циљ је формација која може да подржи операције широм Пацифика, а не само да држи ограничен сектор. То значи већу покретљивост командовања и већу способност уклапања у здружене и савезничке операције.
Ризици и ограничења новог приступа
Ипак, сама организациона промена не решава све. Мултидоменски модел зависи од стабилних комуникација, брзог преноса података и поузданог повезивања различитих система. Ако противник успе да озбиљно поремети мрежу, читав ланац од откривања до удара може да успори или да се распадне на одвојене сегменте.
Други проблем је логистика. Масовна употреба дронова, електронских средстава и артиљерије дугог домета тражи стабилно снабдевање, резервне делове, муницију и обучене операторе. У Пацифику, где су удаљености огромне, логистички притисак може брзо да постане слаба тачка.
Ту је и питање уиграности. Спој дивизијске структуре и мултидоменске оперативне групе делује логично на папиру, али у пракси тражи усклађен рад људства које долази из различитих родова. Маневарске јединице, сајбер тимови, електронско ратовање и оператери дронова морају да раде у истом ритму.
Шири контекст реорганизације
1. мултидоменска оперативна група постоји од 2017. године, а касније су образоване и друге такве формације, укључујући једну у Европи 2021. године. То показује да америчка војска већ годинама тражи начин да копнене снаге боље повеже са високотехнолошким средствима. Сада се први пут иде корак даље — мултидоменска логика се уграђује у дивизијски оквир.
У Европи је већ било поремећаја у планираним распоређивањима, што показује да амерички војни планови зависе и од политичких односа са савезницима. Истовремено, Пацифик добија све већу тежину, па Вашингтон покушава да унапред изгради команде које могу да делују брже и самосталније.
Формирање 7. пешадијске дивизије Мултидоменске команде – Пацифик зато није само административна промена. Реч је о покушају да се створи формација која треба прва да уђе у контакт, прва открије циљ и прва отвори пут главним снагама.