Украјински Ф-16 све чешће су приморани да ваздушне циљеве гађају уграђеним топом М61А1 20мм Вулцан, јер су залихе ракета ваздух-ваздух озбиљно истрошене. То директно погађа способност флоте западних ловаца да извршава задатке пресретања.
Главна предност Ф-16 у ваздушној борби лежи у употреби вођених ракета на већим даљинама. Када авион мора да пређе на топ, пилот је принуђен да приђе циљу на много мање растојање.
Пресретање уз већи ризик
Такав начин дејства излаже украјинске авионе већем ризику од непријатељских ловаца, система ПВО и других средстава противваздушне одбране. Уместо дејства са дистанце, Ф-16 улази у зону у којој је знатно рањивији.
Украјински Ф-16 су углавном коришћени за одбрамбене задатке, пре свега за пресретање крстарећих ракета и дронова који угрожавају градове и војну инфраструктуру. Управо такве мисије брзо троше залихе ракета ваздух-ваздух.
Скупо пресретање јефтиних циљева
Ови авиони добили су ракете АИМ-9 Сидеwиндер и АИМ-120 АМРААМ из више држава НАТО. Те ракете омогућавају напад без уласка у блиску борбу, али се залихе брзо празне када се користе против дронова и крстарећих ракета.
Проблем је и у цени пресретања. Обарање релативно јефтиног дрона скупом ракетом оптерећује ионако ограничене резерве, али пропуштање циља може да изазове далеко већу штету.
Украјина се истовремено суочава и са несташицом другог напредног наоружања, укључујући пресретаче за системе МИМ-104 Патриот. Ситуација око Ф-16 показује да недостатак муниције директно мења начин борбене употребе и сужава простор за деловање у ваздуху.