Андреј Млакар
Осамдесет година од почетка операције “Оверлорд” и савезничког искрцавања на обале Француске када је тог 6. јуна 1944. године изведена највећа поморско ваздушна комбинована операција у историји ратовања прошла је у сенци украјинског председника Зеленског који је био звезда догађаја иако са тим нема ништа, и једног занимљивог догађаја који показује да је НАТО далеко од некога ко је спреман осим на речима и уз медијску подршку “аналитичара из нашег сокака”, да се ухвати у коштац са опасним Русима.
Наиме, у част 80 година од када су британски и амерички падобранци почели да искачу из авиона и једрилицама почели да спуштају у северозападну Француску одржана је реприза скока британаца односно припадника падобранског пука, заправо потомака храбих падобранаца 6. ваздушно десантне дивизије који су извели падобрански десант на Нормандију.
Док су се њихови преци по слуштању сукобили са немачким регуларним формацијама и СС дивизијама, потпомци су имали симболични падобрански скок у униформи и шлемовима на себи, а на земљи уместo мрских Nемаца сачекала их је француска полиција и царина за столовима и биометријским читачима за пасоше.
British paratroopers forced to show their passports to French officials as they dropped in for the anniversary of D-day.
— Tommy Robinson 🇬🇧 (@TRobinsonNewEra) June 7, 2024
Funny enough they didn't have to 80 years ago when they arrived to liberate France and Europe as a whole.
French authorities have taken millions to prevent… pic.twitter.com/YGgcM26a8h
Силни британски падобранци који су у послератном периоду мишиће показивали од Фокалнда, Пустињске олује, Балканске одисеје 1992-1999, Авганистана 2001-2021, Ирака 2003-2011 као туристи кад излазе из аутобуса на уласку у ЕУ предали су своје пасоше уредно, лупљен им је печат, упитани су да ли имају нешто да пријаве, колико новца носе са собом.
Наравно ушли су у ЕУ, а Британци више нису део ЕУ. У Нормадији недостајала је испред полицајаца са пиштољима и лисицама натпис “држављани ЕУ” и “држављани који нису ЕУ”.
Ајзенхауер, Монтгомери, Омар Бредли, Патон и сијасет британских официра који су водили трупе са запада према истоку до реке Елбе слободно могу да се ротирају у гробу, када би могли да виде ову сцену. Посебно Ајзнехауер као први командант америчких снага у Европи из ере почетка НАТО пакта, да британским падобраницма прегледају пасоше после скока.
British paratroopers who landed in Normandy to commemorate the anniversary of the D-Day landings were met with French customs officials demanding passports.
— Talk (@TalkTV) June 7, 2024
📺 Watch Plank Of The Week ► https://t.co/t2hlTHLZTV@Iromg @THEJamesWhale @GECFrost @willgeddes @MaddieHale pic.twitter.com/LRe1KUKvNh
Све оне приче о заједништву, одбрани Европе коридорима за транспорт трупа падај у воду. Доказ да ЕУ бирократија је јача од НАТО-ове све говори и да ће изгледа утопија генерала Бена Хоџиса који је на сопственој кожи доживео преглед пасоша и печат у њему када се спустио војним хеликоптером УХ-60 у Румунију, када је после тога хистерично тражио “Војни шенген” остати утопија. Хоџис је у дубокој пензији и заветрни теоретише како водити рат са Русима.
Има нека тајна веза Француске и Румуније и ревности полиција обе земље, јер нису џабе Букурешт звали мали Париз док пола града није сравно друг Николае Чаушеску у својим мегаломанским пројектима.Иронија да буде већа 80 година савезничког искрцавања у Нормандији је требало да буде доказ симбиозе заједништва НАТО-а а постала је симбол који је показао да све оне тврдње о брзом транспорту трупа, смањеној бирократији, задржавању остају мртво слово на папиру и да национални и ЕУ закони у случају Француске су јачи и битнији од савезништва и Руса.
Хипотетички гледано, све те теорије о брзом пребацивању трупа су чиста утопија, пред једним чиновником који би могао да заустави војни конвој и натера на пример копрус од 30.000 војника да се свима прегледају пасош, лупе печати и царинске формалности. Или замислити да цела оклопна бригада стане јер приликом транспорта утврђено је да “фали један папир”.
Иначе покојни војни коментатор Политике Мирослав Лазански далеке 2018. године када је разговарао са аутором овог текста о “Војном Шенгену” за иницијативу генерала Хоџиса је говорио да је то бесмислица јер како је он те 2018. године рекао да, према његовом мишљењу: ” у случају неке озбиљне ситуације нико не би тражио ни царину ни одобрење. Ту би се улетало без икаквог одобрења или питања”.
“Сад нове чланице НАТО-а вероватно мало затежу бирократски. У случају реалне потребе да НАТО снаге прелазе одређене границе држава чланица НАТО-а, у случају хитних интервенција, сигурно је да се не би тражила никаква одобрења. Једно је шта раде земље НАТО-а, то је њихов проблем”, рекао је тад Лазански
Уместо што се таламбаса да Русија нема више тенкова, авиона и муниције, НАТО би требао више да ради на брзо пребацивању трупа, а и Џорџ Буш Млађи је био у праву кад је рекао да се не може имати поверење у страе чланице НАТО ономад, али изгледа и неке нове када се наиђе на цариника и полицајца или железничара који ревносно (читај цепидлачи) врши своју дужност.
Тако је било и са овим скоком. Испливао је још један проблем са којим ће нови Генсек (генерални секретар) НАТО морати да се више бави него да прети Русима.
Tako ćev i ako počnu ratovati protiv Rusije. Mora prvo da pokažu pasoše, pa tek onda da se uhvate za pušku. A tek tenkiste 🤭