АТАЦМС РАКЕТЕ УНИШТИЛЕ ДВА ЛАНСЕРА СИСТЕМА ПВО С-400 У КУРСКОЈ ОБЛАСТИ: „ДА ЛИ СЕ ТО ДОГОДИЛО?“

У светлу најновије ескалације сукоба у Украјини, где многи воле рећи да се „Давид бори против Голијата, иако је свима јасно да је реч о братоубилачком рату, који је био само пролонгиран док се не реши ситуација у свету пре његовог активирања. Стога прича о Давиду и Голијату не „држи воду“, али зато дешавања на фронту многе изненаде па чак и збуне. А о лажима, да и не говоримо.

Потврђено је да су украјинске снаге уништиле два лансера из система противваздушне одбране С-400 дугог домета у руском региону Курск у нападу помоћу балистичких ракета АТАЦМС, а напад је покренут 23. новембра, шест дана након што је Вашингтон дао зелену светло за употребу ракета против међународно признате руске територије.

У нападу су коришћене три ракете АТАЦМС. Украјинске и савезничке западне снаге започеле су напад на Курск почетком августа, одводећи их дубље у руску територију него што је било који противник био од Другог светског рата, уз неуспели истовремени напад на руску област Белгород. Велики контингент у Курску је од тада претрпео велике губитке, са близу 20.000 жртава до почетка октобра, након што је ограничена противваздушна одбрана оставила снаге изложене интензивном бомбардовању из ваздуха и са више страна. Зелено светло за коришћење АТАЦМС и других класа ракета које испоручује Запад, као што је британска Сторм Схадоw против циљева источно од Донбаса, као средство подршке снагама које се повлаче и сужавају у Курску са преко потребном подршком, што компликује противофанзиву за Русију.

Руски системи С-400 су се у прошлости показали способним да пресретну ракете АТАЦМС са великом стопом успеха, са системима дизајнираним да могу да пресретну далеко изазовније циљеве, укључујући хиперсоничне ракете које лете брзином близу 9 маха. Током најновијег напада, међутим, С-400 је био у неборбеном стању на одржавању и поправци. Опречни извештаји указују да је поред ракетних лансирних возила уништена и једна од радарских станица система, 92Н6, као и да је пет официра из дивизије С-400 и троје запослених у државној фирми Алмаз-Антеј која производи система, такође су убијени. С-400 обезбеђују вишеслојну противваздушну одбрану, што значи да чак и ако напади избегну њихове ракете земља-ваздух великог домета, они имају ракете средњег и кратког домета способне да направе даље покушаје пресретања. С-400 је такође дизајниран да буде умрежен са комплементарним системима краћег домета као што су С-350 и БуК-М3 како би се обезбедили додатни слојеви одбране. Чини се да су руске снаге биле изненађене ракетним ударом, вероватно због невиђене природе удара на Курск и зато што се сматрало да је локација на којој се поправљао систем С-400 скривена.

Иако је систем С-400 изгубио два ракетна лансера, а можда и радар, моћи ће да настави са радом са преосталим подсистемима. Сваки дивизион има осам лансера, што значи да је погођена само једна четвртина ватрене моћи дивизиона, док чак и са могућим губитком радарске станице 92Н6 систем може да настави да ради користећи своје друге радаре и дели радарске податке са другим системима ПВО у близини региона. Русија се веома ослања на С-400 за одбрану свог ваздушног простора и уложила је скоро дупло више у набавку система него у набавку свих класа борбених авиона заједно од распада СССР. Као и многа врхунска средства за ваздушно ратовање у руском арсеналу, С-400 је своју прву борбену примену у руско-украјинском рату, а неколико његових напредних карактеристика је тестирано у сукобу. Први пут је објављено да је систем користио своју нову ракету земља-ваздух 40Н6 у новембру 2023. године, која има огроман домет од 400 километара и користи податке о циљању из авиона изнад закривљености Земље, омогућавајући му да гађа мете на веома малим висинама. Мобилност С-400, системи електронског ратовања, изузетно велики домет дејства, употреба више комплементарних сензора и демонстрирана способност пресретања хиперсоничних пројектила су међу главним факторима који га издвајају од других система противваздушне одбране великог домета.

Државе западног блока распоредиле су значајна средства како би помогле Украјини да гађа С-400 и старије системе противваздушне одбране С-300 дугог домета, а америчко ратно ваздухопловство је у јуну потврдило да је распоредило беспилотну летелицу РQ-4А Глобал Хаwк за летове изнад Црног мора у близини Руску територију за испитивање места противваздушне одбране земље. Амерички ловци Ф-35 распоређени у Немачкој такође су одиграли важну улогу у прикупљању обавештајних података о руским средствима противваздушне одбране. Мрежа од преко 800 западних сателита и велика размештања особља из држава западног блока на терену, играју даље кључне улоге у омогућавању ефикасних напада украјинских снага на циљеве велике вредности. Више европских држава снажно је лобирало за неограничене нападе веома дубоко у Русију, а пошто је отпор САД да испуне захтеве својих тврдијих савезника коначно истрошен после новембарских председничких избора, очекује се да ће напади из Украјине употребом западних пројектила, људства, сателити и друга средства за надзор ће наставити да ескалирају.

Украјинске снаге су 19. новембра извеле први прецизни вођени удар користећи ракете које је испоручио Запад на циљеве на међународно признатој руској територији, три дана пре удара на С-400, напавши град Брјанск 280 километара југозападно од Москве. Руско Министарство одбране саопштило је да је лансирано шест пројектила и тврди да је пет оборено, а један оштећен. Пре зеленог светла Вашингтона, напади који су користили АТАЦМС били су ограничени на територију коју су западни присталице Украјине признале као украјинску, односно на спорне регионе Донбаса, као и на полуострво Крим. То је укључивало напад АТАЦМС употребом касетне муниције на кримској плажи у јуну, убијање туриста, и вишеструке ударе на густо насељене цивилне циљеве у Донбасу. Удари су се такође фокусирали на војне циљеве високе вредности, а значајан пример је локација за комуникације дубоког свемира НИП-16 у Витину на Криму која је гађана у јуну и ваздушна база Белбек, такође на Криму, где су у мају 2024. године уништени пресретачи МиГ-31.

Иако је Украјина раније погађала мете на међународно признатој руској територији, то је учинила користећи беспилотне летелице и совјетске ракете ОТР-21. Дронови су коришћени против циљева у распону од стамбених блокова у московској области, до аеродрома Моросовск у руској области Ростов који је нападнут са преко 70 дронова 13. јуна, а пре тога радарски систем Вороњеж-ДМ раног упозорења на радарској станици Армавир у Југозападни Краснодарски крај Русије. Међутим, могућност коришћења АТАЦМС и низа крстарећих ракета са ваздушним лансирањем за ове нападе, извршиће значајан даљи притисак на руску одбрану.

Употреба ракета АТАЦМС, неће ништа изменити, само ће пролонгирати разговоре између Москве и Вашингтона, до којих неумитно доћи мора. До тада страдаће обични људи, до оног броја до којег су дошли у својим рачуницама они мислећи да су „Богови“.