Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
У јеку надолазеће 2030. године, и тада предвиђеног опраштања нашег ваздухопловства од вишегодишњих чувара неба Србије, ловаца МиГ-29, „запатила“ се прича о његовој замени. Политичари су били одлучили, да ће то бити француски ловац Rafale.
Међутим, како то бива у реалном животу, никада све што је планирано није ни спроводиво.
Како се незванично сазнаје, господа Французи траже од нас за нове авионе Rafale F4R цифру од око три милијарде евра. А ако се узме у обзир да је та цифра „шуштеће“ валуте, предвиђена само за 12 авиона уз пропратне сегменте који иду уз авионе, јасно је, да је та цифра ипак тренутно превелика за нас.
И добро, што је много, много је! Јасно је и београдским џивџанима, да Србија у тренутном контексту односа снага, не може више да набавља борбена средства у Русији. Треба бити мало реалан а не искључиво тврдоглав. Јер тврдоглавост, неретко води ка глупости. И тако долазимо до оне басне о два овна, која су се нашла на брвну али са супротних страна. Желећи да пређу преко, нити један од њих, није хтео да уступи право првенства оном другом. Те су одмерили снаге. И тако због њихове тврдоглавости, брвно није издржало, те оба овна завршише у реци и утопише се.
Што би се рекло, чему тврдоглавост и инсистирање на Европи и слично. Зашто, неко од наших политичара не оде правац Вашингтон и затражи од Американаца авион F-16?
Многи ће сад да скоче уз узвике, „Издаја, НАТО плаћеник“ и много других, још тежиш мрзитељских конотација. Није то сад, да се одмах мора урадити, али је само једно обично размишљање.
Па да кренемо. О „Французу“ и нема потребе много да се прича, већ је увелико писано. Осим тога, за њега се одлучила и званична политика али очигледно, да због проблема у цени, треба да се погледају и алтернативе.
Прича о шведском авиону Gripen, треба да се прескочи, јер од Швеђана нема политичке користи у сваком погледу. Осим тога, авион има и доста америчких и британских делова, те због тога постоји могућност да се забрани извоз истог нама. А то не би био први пут.
Кинези, многи ће рећи, „па узмимо Кинезе“!. Добро, није лоша идеја, уз све политичке конотације, купили смо доста средстава од истих. Међутим, и кинеска прича је слична шведској. И њихови авиони користе туђе компоненте, овај пут Руске. Не треба заборавити, да су нам браћа Руси ипак замерили кад смо купили кинески FK-3, јер су они рачунали да ћемо да купимо њихов С-400.
Али, немамо само ми проблема. Па недавно су се Пакистанци нашли у проблему око својих JF-17, јер их погоне руски мотори. Обратили су се Кинезима око одржавања, али су проблем постали мотори. Ту се морало јавити Русима. И тако дође до проблема, који није мали, напротив, веома је озбиљан. Јер се може код Кинеза купити све, али кад треба да се одржава, онда се не зна ко је надлежан.
Па како данас о свему политика одлучује, зашто се не би било мало прагматичан. Зашто се не би искључила емоција и укључила мало политичко-пословна логика?
Зашто све рачунати у еврима, можда се нешто може рачунати и у америчким доларима?
Добро, немамо три милијарде евра! Можда имамо, две милијарде америчких долара? Многи ће рећи, да се „фрљамо“ милијардама као да ништа то није. Не, не размеђемо се, већ логички се размишља. Нема се евро, има се ипак долар. Политичка улога Француза у Европи и свету није равна америчком.
Треба узети те доларе и правац преко баре. Јер уз добро преговарање, уз авионе може да се купи и који политички уступак и не само то. За цену од 2,8 милијарди долара моће да се купи 20 авиона F-16V Block 70, односно за цену од 1,2 милијарде долара 16 истих авиона.
Уз америчке звечарке добија се и америчка политичка подршка. Ако смо способни да испреговарамо исте, а не бити искључив и тврдоглав као сад.
Претпоследња верзија ловца F-16 је једносед F-16Е и његова двоседа верзија F-16F. Верзија F-16Е/F ради се у блоку 60 (Block 60) и развијена је из верзије F-16C/D блок 50/52, а развијена је по наруџбини УАЕ. Има побољшани радар AN/APG-80, са активним електронским скенирањем, побољшану електронску опрему, спољне резервоаре прилепљене дуж бочних страна и трупа и мотор General Electric F-110-GE-132.
Тренутно последња верзија је F-16V Viper, која се ради у блоку 70 и 72. Ова верзија базирана је на F-16Е, са спољним резервоарима горива на трупу, радаром AN/APG-83 AESA, мотором F110-132A са системом управљања FADEC, системом за електронско ратовање, ИЦ (IC) претраживачем и системом за прилагођавање боја стакла кабине и визира кациге пилота. Предвиђено је да на десној страни авиона буде постављена флексибилна прикључна цев, за допуњавање са горивом у ваздуху.
Бугари су испреговарали осам авиона за 1,6 милијарди долара. Иначе цена самог авиона F-16V износи 64 милиона долара, уз оно што иде с авионом добије се цена од 1,6 милијарди долара за ескадрилу од 16 авиона.
Међутим, оно што је немерљиво, тако се купује и америчка политичка подршка!
За почетак, уместо да смо тврдоглави као овнови, зашто не би били мало прагматични и прешли преко баре. Има и тамо Срба, нису Срби само у Србији. Уместо што им узимамо само паре (као дознаке), зашто се не би они употребили и за политичку подршку матици у самом Конгресу САД. Јака, уједињена и политички активна дијаспора у САД, много више значи од „митова и гусли“. Јер живот је ралност, није мит и не може се ставити „у гусле“.
Нема ту издаје, издаја се десила 1991. године, данас треба бити прагматичан. Ако се „Французи праве паметни“, Американци сигурно неће много паметовати.
Уместо Мускетара, треба погледати и на звечарке.