НУКЛЕАРНИ АРСЕНАЛ БЕЛОРУСИЈЕ: РУСКА РУКАВИЦА ЗА ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ НАТО ПАКТА

Андреј Млакар

Руски председник Владимир Путин наредио је први пут од када су суспоендовани сви споразуми о ограничењу тестирања и употребе тактичког нуклеарног оружја наредио је војне вежбе.

Фокус војне вежбе у кориштењу тактичког нуклеарног оружја корз гравитационе авионске бомбе и тактичке балистичке ракете је напад на концетрацију трупа, продор у дубину непријатељске територије.

Од 2023. Русија је своје нуклеарно оружје распоредила на територији Белорусије и тој земљи ставила на располагање свој нуклеарни арсенал. Русија је такође обучила белоруске трупе пре свега стратешке ракетне снаге и тактичку јуришну авијацију за употребу нуклеарног оружја.

Избор Белорусије није био сасвим случајан јер Белорусија за Русију представља западна врата према Москви, али и близина Варшаве пољске престонице фигурира и тиме тај град ставља под двоструки ракетни удар. Москва се прво одлучила да Искандерима снабде једнице у ексклави Калињинград укљештеној између Балтичког мора, Пољске и Литваније, коју од Белорусије раздваја коридор у дужини од 100 км Сувалки, који у НАТО плановима, али и руским фигурира као коридор и „врата Балтика“, јер ко њега затвори контрлисање три балтичке државе Литванију, Летонију и Естонију.

Али, вратимо се Белорусији. Гледајући са војног становишта Москва са Минском има споразум о зајеничкој заштити западних граница, а у оквиру тог споразума Русија има право у случају угоржености да било које оружје па и нуклеарно у случају претњи од напада да пребаци у Белорусију, наравно уз сагласност Минска, а с обзиром да су два пута Лукашенку спасли живот то и није неки проблем.

Инсталирањем тактичких балистичких ракета Искандер у верзији М та земља постаје главни бастион и препрека реализацији ширења НАТО алијансе у дубину руске интересне зоне на потезу од Балтика до Црног Мора као и дела централне Европе, а са потенцијалним заузимањем Украјине русија ствара тампон зону продора алијансе у руску територију.

Иначе руске војне инсталације у Белорусији нису никаква новина. Постоје одавно: радио-локациона станица за управљање нуклеарним подморницама Северне флоте у граду Виленајки и радарска страница за рано упозоравање и октривање у склопу антибалистичке и ракетне заштите са радаром Волга домета више од 2.000 км у месту Барановичи смештена у белоруским мочварама. За кориштење ових база Русија не плаћа Минску никакву новчану надокнаду (замена за отписане кредите). За обе радарско-комуникационе станице не важе никакве контроле и ограничења.

Трећа база која је од почетка рата у Украјини добила на значају је Магулишчи иначе командно место ПВО Белорусије. У тој бази распоређени су борбени авиони носачи хиперзвучних ракета Х-47 Кинжал и авиони за рано радарско откривање А-50У. Ту долази и база Лиде у коју ће стичи јуришници Су-25 и Су-24 који ће моћи да носе тактичко нуклеарно наоружање.

Ономад давно је руски начелиник генералштаба генерал Јуриј Балујевски је ономад говорио да је то ствар политичара, а не војника.

Белоруски нукеларни арсенал осим ракетног дела чини и јуришна авијација.

Белорусија у свом наоружању има 67 јуришника СУ-25 . За сад није понато колико летелица је оспобљено за ношење тактичког нуклеарног наоружања.

У питању тактичка нукеларна бомба из породице ОДАБ-500 коју иначе носе јуришници Су-25 још од совјетског времена, које се причвршћују директно на носач БД3-25. У зависности од тога као се програмира нишанско-оружани систем нуклеарне бомбе са СУ-25 могу се одбацивати по једна или више њих.