Програм британских фрегата Тyпе 31 ушао је у нову кризу у тренутку када је Краљевској морнарици најпотребнија замена за старе бродове. Бабцоцк је потврдио да су прва два брода у класи, будући ХМС Вентурер и ХМС Ацтиве, склапани ван предвиђеног редоследа, што је изазвало обимне дораде, раст трошкова и ново померање рокова.
Овде није реч о споредном производном пропусту, већ о грешци која погађа саму завршну фазу опремања. Када се проблеми из ранијих фаза пренесу на касне етапе градње, свака исправка постаје тежа, спорија и скупља. Компанија је навела да су промене у пројекту и дугорочне последице градње ван редоследа довеле до већег обима дорада него што је очекивано.
Процењени трошак исправки иде до 140 милиона фунти. За морнарицу која већ годинама покушава да одржи бројно стање и борбену вредност флоте, то је ударац који превазилази један програм. Свако ново кашњење на Тyпе 31 директно се прелива на расположивост површинских снага.
Проблем је настао у самом процесу градње
Кључни проблем није само то што су делови посла урађени погрешно, већ што су урађени у погрешном редоследу. У бродоградњи то значи да касније мора да се улази у већ затворене, опремљене или делимично завршене целине како би се исправило оно што је раније прескочено или измењено. Такав приступ производи ланчани ефекат.
Бабцоцк није прецизирао како је до овога дошло, али је јасно да су проблеми додатно појачани изменама у пројекту током реализације. Када се то споји са дорадама у касној фази, последица су већи трошкови и пробијени рокови.
Најтеже је погођен ХМС Вентурер, водећи брод класе. То је посебно лош сигнал, јер први брод треба да отвори пут серији, а не да постане извор нових техничких и организационих проблема. Ако водећи брод касни због основних пропуста у градњи, цео програм губи темпо.
Последице по флоту су шире од једног кашњења
ХМС Вентурер је првобитно требало да уђе у службу 2023. године. Затим је рок померен на 2027. Сада је и тај план напуштен, а прво оперативно ангажовање све се више помера ка крају деценије. То значи да ће Британска морнарица дуже него што је планирано морати да се ослања на старије бродове и ужи маневарски простор у распореду снага.
Проблем добија већу тежину јер долази у исто време када је потврђено повлачење старе фрегате ХМС Ирон Дуке, иако је тај брод прошао петогодишњи ремонт вредан 103 милиона фунти. Када једна класа одлази после скупог ремонта, а друга касни после скупих дорада, морнарица остаје између старих трошкова и нових планова.
То није само рачуноводствени проблем. Фрегате су радни бродови сваке озбиљне морнарице. Оне носе задатке патроле, пратње, присуства, противваздухопловне заштите ограниченог домета и ширих безбедносних мисија. Када такви бродови касне, пада способност флоте да истовремено покрива више зона.
Тyпе 31 је замишљен као практично решење, али време ради против тог концепта
Тyпе 31 је представљен као вишенаменска фрегата опште намене, брод који треба да покрије широк спектар задатака без претензије да буде најјача јединица у свакој појединачној улози. Та логика има смисла само ако бродови стижу на време, по контролисаној цени и у довољном броју.
Британска варијанта предвиђена је са 12 ћелија система Сеа Цептор, топом Марк 110 калибра 57 мм, два топа Бофорс 40 Мк4 и митраљезима 12,7 мм. Планирано је да накнадно добије Мк 41 ВЛС у посебном периоду доградње способности. То значи да бродови неће одмах ући у службу у пуном планираном пакету наоружања.
Та формула „припремљен за, али не и опремљен са“ требало је да убрза улазак у службу. Сада та предност бледи. Ако брод већ касни годинама, а потом га чека и додатна доградња ради уградње Мк 41 ВЛС, онда се привремено решење претвара у дуг међукорак.
На папиру, Тyпе 31 и даље остаје употребљива фрегата. Дужина од 138,7 метара, депласман од 7.000 тона, брзина већа од 26 чворова и доплов од 7.500 наутичких миља дају јој солидан оквир за глобално присуство. Али у поморској сили није довољно да брод буде добар у теорији. Мора да буде испоручен, опремљен и уведен у рутину флоте.
Политички контекст: бродоградња под притиском
Тyпе 31 није само војни програм. Он је део британске националне стратегије бродоградње и требало је да покаже да Лондон може истовремено да обнавља флоту, држи трошкове под контролом и одржава домаћу индустријску базу. Зато садашњи застој има шири политички ефекат.
Када програм добије нови трошак од десетина милиона фунти и ново кашњење после већ пробијених рокова, питање више није само када ће ХМС Вентурер бити готов. Питање је и да ли је британски систем војне набавке у стању да испоручи сложене бродове без сталног померања циљева и накнадног поправљања онога што је већ морало да буде завршено.
Посебан проблем је што је планирано пет бродова за Краљевску морнарицу, док је укупно 12 предвиђено. Ако се основни програм мучи већ на прва два брода, онда трпи и шира слика о поузданости модела и производног ритма.
За Британску морнарицу ово је више од техничког застоја. То је показатељ да се размак између планова и стварне расположивости бродова шири. Флота не живи од планова, већ од исправних и благовремено уведених јединица. Тyпе 31 је требало да затвори празнине. За сада их само јасније открива.