Операције америчке морнарице током сукоба са Ираном поново су избациле на површину старе проблеме службе – мањак бродова, одложено одржавање, логистичке поремећаје и исцрпљене посаде. Највећи притисак осетио се на носачу УСС Абрахам Линцолн, чија је посада провела 250 дана без уласка у луку.
После притужби породица и извештаја о тешком стању на броду, америчка морнарица је пребацила носач УСС Георге Wасхингтон из Индо-Пацифика на Блиски исток. УСС Абрахам Линцолн сада се враћа ка матичној луци Сан Дијего, али је тим потезом западни Пацифик привремено остао без америчког носача авиона.
Премало носача за глобалне обавезе
Проблем није нов. Америчка морнарица већ годинама располаже са 11 носача, иако су оперативне потребе веће. Крајем наредне године УСС Нимитз иде у пензију, што би број носача могло да спусти на 10.
Истовремено, УСС Харрy С. Труман и УСС Гералд Р. Форд су ван строја због одржавања после ангажовања, док УСС Јохн Ц. Стеннис пролази кроз дуготрајан ремонт. УСС Роналд Реаган би, после 17 месеци поправки, требало да буде спреман до краја августа. То додатно сужава простор за ротацију и продужава ангажовање преосталих бродова.
Проблеми у логистици и притисак на посаде
Логистичка мрежа на Блиском истоку претрпела је ударац после иранских напада на америчко чвориште у Бахреину у фебруару. Нова тачка снабдевања пребачена је на Дијего Гарсију, више од 2.000 миља од ударних поморских група, што је отежало доставу хране, делова и другог материјала.
Посаде су се суочиле са несташицама, дугим сменама и недостатком сна. Током последњих операција проблем је додатно појачан. На појединим бродовима поправке су одлагане, што ће после повратка значити дуже задржавање ван оперативне употребе.
Проблем се види и у односима Пентагона и Конгреса. Критике се не односе само на стање на бродовима, већ и на нејасно планирање ротација и подршке. Америчка морнарица тако држи висок темпо, али са премало носача, преоптерећеним посадама и све ужим логистичким простором.