Ostrvska država Kipar uvučena je u zahuktale tenzije između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah pošto je upozorena da ne pruža pomoć izraelskoj vojsci.
Država članica EU koja je najbliža Bliskom istoku, Kipar, zatečen je komentarima šefa Hezbolaha Sajeda Hasana Nasralaha u sredu da bi ostrvo moglo da bude meta ako dozvoli Izraelu da koristi svoje vojne objekte u slučaju napada na Liban.Zašto Hezbolah preti Kipru?
Hezbolah je osnovan nakon izraelske invazije na Liban 1982. godine i ima jake veze sa Hamasom, militantnom i političkom grupom koja kontroliše Gazu.
To je glavna snaga u libanskom parlamentu, koji je godinama opterećen političkom nestabilnošću i koji trenutno vodi privremeni premijer Nadžib Mikati.
Južna granica Libana sa Izraelom mesecima je bila teren za sukobe sa Hezbolahom i izraelskim odbrambenim snagama koji ispaljuju rakete jedni na druge u svom sukobu.
Pretnje lidera Hezbolaha bile su usmerene na pomoć Kipra Izraelu, kao što je omogućavanje izraelskoj vojsci da izvodi vežbe u njegovom vazdušnom prostoru i izvođenje zajedničkih vojnih vežbi.
© Israeli Air Force/זְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלNasralah je izdvojio mogućnost da se kiparska baza koristi kao lansirna platforma za invaziju na Liban, kao deo eskalacije u sveopšti rat.
Kipar je udaljen 264 kilometra od libanske obale, a od 1974. godine je podeljen na sever koji su okupirali Turci i jug Kipra koji su priznale UN.
© Predrag Lasica/Shutterstock„Kiparska vlada mora biti upozorena da otvaranje kiparskih aerodroma i baza za izraelskog neprijatelja da gađaju Liban znači da je kiparska vlada postala deo rata i da će se otpor (Hezbolah) baviti time kao delom rata“, rekao je Nasralah.
Kako je Kipar reagovao?
Kipar se obično držao van aktivnih tenzija na Bliskom istoku i nudio je utočište desetinama hiljada Libanaca koji su bežali od građanskog rata sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Lobirala je kod svojih partnera iz EU da ponude finansijsku pomoć Libanu, a nedavno je uspostavila pomorski koridor za slanje humanitarne pomoći u Gazu.
„Kipar je kredibilan pokretač stabilnosti i priznato regionalno središte za humanitarne operacije, zasnovano na odličnim odnosima sa svim zemljama u regionu“, rekao je portparol vlade Konstantinos Letimbiotis.
Ali to takođe dolazi u pozadini poboljšanih veza Kipra sa Izraelom, pošto se invazija Gaze nastavlja u svom devetom mesecu sa najmanje 37.000 Palestinaca koje su ubile izraelske snage, prema zdravstvenim vlastima Gaze.
Neki Kiprani u podeljenoj prestonici Nikoziji rekli su da se pretnje Hezbolaha tiču njih, ali drugi nisu bili zabrinuti.
„Mi nemamo nikakve veze sa ovim ratom“, rekla je Stela Patatini (62). „Naprotiv, pomažemo miru u regionu i pomažemo Palestincima tako da se osećam bezbedno na Kipru”.
Da li bi tenzije mogle dalje rasti?
Kiparski lideri pokušali su da umanje značaj pretnji i podstaknu stabilnost u regionu, kao i libanska vlada.
„Republika Kipar ni na koji način nije umešana u ratni sukob“, rekao je kiparski predsednik Nikos Hristodulides, opisujući Nasralahove komentare kao „neprijatne“.
EU se takođe oglasila, a portparol je rekao da su sve pretnje nekoj državi članici pretnje EU.
Izgleda da je Bejrut pokušao da ograniči posledice Nasralahovih komentara, pri čemu su privremeni premijer i ministar spoljnih poslova razgovarali sa kiparskim kolegama kako bi ih uverili u posvećenost Libana mirnim odnosima.