3Д приказ који је објавило израелско ратно ваздухопловство наводно приказује уништење балистичке ракете средњег домета Схахаб-3, као и њеног лансера који припадају снагама Корпуса исламске револуционарне гарде Ирана (ИРГЦ).
Ракета је уништена током напада на Иран које су Израел и Сједињене Државе започели 28. фебруара.
У пратећој објави израелско ваздухопловство је навело да „израелска војска наставља да гађа ракетне системе и системе противваздушне одбране иранског режима“, додајући да ови напади „повећавају слободу деловања израелског ратног ваздухопловства и спречавају бројна лансирања ракета које су претиле грађанима Израела и Блиског истока“.
Ограничења израелских и америчких система противракетне одбране – како у погледу одбране од новијих генерација балистичких ракета са напредним способностима пробоја, тако и у случају масовних лансирања старијих типова ракета – довела су до тога да обе државе приоритет дају уништавању ракета на земљи пре лансирања.
Схахаб-3 – прва иранска ракета способна да погоди Израел
Схахаб-3 представља најстарији ирански тип балистичке ракете средњег домета и први систем у иранском арсеналу који је омогућио гађање циљева у Израелу.
Ова ракета је лиценцна варијанта севернокорејске ракете Хwасонг-7, која је ушла у оперативну употребу средином деведесетих година. Првобитно је развијена како би Северној Кореји омогућила способност да погађа америчке војне базе широм Јапана.
Дуго се спекулише да је Иран финансијски учествовао у развоју овог система како би обезбедио приступ технологији за сопствене оружане снаге. Након распада СССР-а почетком деведесетих година, Иран је практично остао без приступа совјетским системима наоружања. Постсовјетска Русија је у великој мери била спремна да попусти под притиском Запада и Израела и ограничи војну сарадњу са Ираном, што је Северну Кореју учинило једним од најважнијих партнера Техерана у области одбрамбене технологије.
Ограничене могућности, али и даље озбиљна претња
Иако је способност ракете Схахаб-3 да пробије израелске и америчке системе противракетне одбране релативно ограничена, хронични недостатак противракетних пресретача у обе земље значи да би чак и пресретање такве ракете представљало одређену стратешку предност за Иран.
Разлог лежи у економском односу трошкова: цена једног противракетног пресретача може бити више десетина пута већа од цене саме ракете Схахаб-3.
Севернокорејска ракета Хwасонг-7 показала је прилично висок степен прецизности током тестирања у Северној Кореји деведесетих година, као и у оперативној употреби у Ирану, где је коришћена против џихадистичких група у Ираку које су имале подршку западних и турских структура.
Застарела технологија у односу на нове генерације ракета
Схахаб-3 је данас неколико генерација иза најсавременијих севернокорејских и иранских балистичких ракета. Употреба течног горива значајно продужава време припреме за лансирање, што ракету чини знатно рањивијом на нападе док се још налази на земљи.
Ипак, постоје спекулације да су одређене модернизације извршене током година. Северна Кореја је још деведесетих година опремила сиријске балистичке ракете Хwасонг-9 маневарским бојевим главама за фазу поновног уласка у атмосферу, што је подстакло претпоставке да су сличне технологије могле бити испоручене и Ирану ради модернизације ракета Хwасонг-7, односно Схахаб-3.