Командант Ваздушно-космичких снага Корпуса чувара исламске револуције Амир Али Хаџизаде објаснио је зашто је Иран деценијама давао предност развоју балистичких ракета, а не борбене авијације. Техеран је проценио да би у трци у развоју ловаца стално заостајао, док му ракетне снаге дају директан инструмент одвраћања.
Хаџизаде је погинуо 13. јуна 2025. у израелском удару. Интервју који је кружио непосредно пре његове смрти додатно је осветлио дугорочну логику иранског војног планирања.
Ракетни програм као приоритет
Према његовом објашњењу, после иранско-ирачког рата државни врх је форсирао самодовољност и домаћи развој наоружања, али је кључно било да се изабере права грана. Иран је зато још од средине осамдесетих систематски улагао у ракетни програм.
ТВ ФронтУ тој фази Техеран је набављао балистичке ракете Хwасонг-5 и Хwасонг-6 из Северне Кореје, затим их производио по лиценци и развијао сопствене варијанте уз ослонац на корејске технологије, компоненте и подсистеме. Сарадња је трајала деценијама, а у Ирану су радиле и хиљаде севернокорејских стручњака.
Посебан део тог напора било је дубоко укопавање ракетне и нуклеарне инфраструктуре. Таква заштита омогућила је Ирану да очува део способности и под сталним притиском САД и њихових савезника да му униште арсенал на земљи.
Зашто нису приоритет били ловци
Хаџизаде је навео да би Иран, да је кренуо путем који су бирале велике силе, вероватно остао на нивоу ловаца треће генерације, док су други већ стигли до пете. По тој рачуници, земља би каснила деценијама и не би могла да сустигне противнике у ваздуху.
Зато је Иран изабрао асиметричан приступ и ослонио се на балистичке ракете као главни адут. Од отворених сукоба са САД и Израелом од априла 2024, тај арсенал постао је централни ослонац иранске одбране и средство за ограничавање даље ескалације.