Иранско ратно ваздухопловство ангажовало је ловце Ф-14 Томцат као подршку текућим борбеним дејствима против САД и њихових савезника. Главна улога ових авиона није борба против савремених ловаца, већ пресретање крстарећих ракета на већим даљинама.
Ф-14 је и даље најтежи и најдосежнији ловац у иранској служби. Авион је првобитно развијен за одбрану америчких носачких ударних група, са нагласком на откривање и уништавање масовних налета бомбардера и крстарећих ракета.
Радар и ракете за масовно пресретање
Окосницу система чине радар АН/АWГ-9 и ракета АИМ-54 Пхоениx. Та комбинација је својевремено омогућавала откривање великих циљева на даљини већој од 300 километара, праћење до 24 циља и гађање до шест циљева истовремено.
Посебно је била важна способност радара да открива нисколетеће крстареће ракете изнад позадинских сметњи, укључујући површину мора. Управо је то била кључна намена Ф-14 још у доба Хладног рата, када је америчка морнарица тражила одбрану од совјетских противбродских ракета великог домета.
Ипак, старост авиона озбиљно ограничава његову вредност у сукобу против савремене авијације. Механички скенирани радар и старији систем навођења ракете АИМ-54 осетљиви су на електронско ометање и савремене мере радио-електронске борбе.
Иран рачуна на Факоур 90
За дејство против подзвучних крстарећих ракета као што су Томахаwк и ЈАССМ, Ф-14 и даље може да буде опасан. Такви циљеви дају више времена за откривање, класификацију и пресретање, а ракета класе АИМ-54 има велику брзинску предност у завршној фази напада.
Иран је, уз ограничене залихе оригиналних АИМ-54, развио и домаћу варијанту Факоур 90. Управо та ракета могла би да има важну улогу у покушају да се смањи ефикасност америчких удара крстарећим ракетама и додатно оптерете њихове преостале залихе.