ФРАНЦУСКИ РАФАЛ ПРОТИВ КИНЕСКОГ Ј10Ц

Неколико дана уочи почетка операције “СИНДУР“, министар одбране Пакистана Кхаwаја Асиф, изнео је интригантну тврдњу да је електронско ометање пакистанских снага , у ноћи 29. на 30. април, приморало четири борбена авиона Рафал индијског ваздухопловства у близини линије контроле у спорном региону Кашмир, да се повуку и изврше принудно слетање у Сринагару.

Пакистанске ваздухопловне снаге су распоредиле своје ловце Ченгду Ј-10Ц кинеске производње, опремљене  напредним системима за електронско ратовање, како би пореметиле радарске и комуникационе системе авиона Рафал.

Наводни инцидент, који Индија није потврдила, покренуо је дебату о могућностима прогресивне кинеске војне технологије и њеном потенцијалу да изазове западне системе.

Тврдња је могла бити пропаганда, међутим, оно што се десило неколико дана касније је аргументовано на терену.

Индијски Рафал јесте оборен, потврдио је и извор из француске обавештајне службе ЦНН-у.

Фотографије  су показале  остатак спољашњег резервоара за гориво и ракете ваздух-ваздух МИЦА која је и даље прикачена за лансер. Ракете мица, истина, користи и Мираж-2000, а  слике снимљене у близини села Аклијан Калан, Пенџаб, око 20 км од ваздушне базе Батинда, где базирају Рафали .

Пакистанци су тврдили да су у критичним сатима оборили пет индијских борбених летелица, укључујући три Рафала.

Ројтерс је поткрепио тврдње пакистнаца, позивајући се на локалне владине изворе, три индијска борбена авиона тог дана заиста пала у области Џаму и Кашмир. Превише да би било приписано техничком квару.

Други снимци приказују  олупину мотора Снецма М88, истог који користи Рафал. Детаљи на млазницама указују да би то заиста могао бити мотор М88.

Након много спекулација о губицима борбених авиона, на интернету се појавила фотографија на којој се види вертикални реп индијског авиона Рафал ЕХ, наводно обореног од стране Пакистана.

Како је пресечен до пола и недостаје му врх, ознаке и индијска застава идентификују овај део као део једног Рафала ЕХ са серијским бројем БС 001 индијског ваздухопловства.

А кривац, је извесно,ракета ваздух-ваздух ПЛ-15Е. Потврда за то јесте и проналазак бустера за ракете ПЛ-15Е., односно АЕСА радарски трагач откривен у дубини индијске територије.

Ово је извозна верзија ракете ваздух-ваздух дугог домета, која се може испаљивати и из Ј-10Ц или ЈФ-17Ц, а затим се може водити једним од пакистанских Сааб-2000 АWАЦС…

Пакистански извор тврди да је Рафал оборио кинески Ј-10ЦЕ ракетом ПЛ-15Е. Ако се ово потврди, ово би била прва борбена победа и авиона и оружја и први пораз Рафала у борби. Дасо и француски војни званичници нису одговорили захтеву ЦНН за коментар.

Индија располаже са 36 авиона Рафал РВ. Такође је потписала уговор о куповини 26 Рафала у варијанти за ратну морнарицу.

Авиони су означени као Рафал ЕХ (једно седиште) и Рафал ДХ (два седишта). У ствари, авиони су модификовани на основу индијских захтева. Почевши од основних стандарда авиона Ф3-Р, добили су чак 14 различитих модификација према ииндијским захтевима.

Индијски РафалИ имају побољшану верзију Талесовог оптоелектронског система), Елбитов дисплеј монтиран на шлем, модификовани радарски висиномер и модификован софтвер радара РБЕ2. Што се тиче наоружања, индијски Рафал авиони су били опремљени ракетама ваздух-ваздух МИЦА и Метеор, као и крстарећим ракетама СЦАЛП-ЕГ.

Ј-10 је надограђиван током година , а варијанта Ј-10Ц  има АЕСА радар, ИРСТ (инфрацрвено претраживање и праћење) сензор, напредни систем електронских противмера и домаћи мотор мотор Схенyанг WС-10В који, према информацијама објављеним у кинеским медијима, остварује 144 килоњутна у накнадном сагоревању.

Што се тиче наоружања, Ј-10Ц је опремљен ракетама ваздух-ваздух ПЛ-10 и ПЛ-15, као и разним врстама паметних пројектила ваздух-земља. Много овог оружја дели и ЈФ-17, који користи Пакистан.

За ракету се наводи да јој је у извозној верзији ПЛ-15Е домет 145 км, да има брзину од 5 маха, активну главу за самонавођење са АЕСА антеном, могућност корекције путање путем дата-линка.

У целој причи битан је и обавештајни рад

Сигурно је да су Пакистанци знали тачно када и одакле Индијци крећу, шта су циљеви и према том распореду су спремили и заседу.

Ваздухопловна битка између пакистанских и индијских борбених авиона, током које је, према наводима пакистанских власти, оборено пет индијских авиона, била је „једна од највећих и најдужих у новијој историји ваздухопловства“, изјавио је високи извор пакистанских безбедносних снага за ЦНН.

Према истом америчком гласилу, укупно 125 авиона учествовало је у борби која је трајала више од једног сата у оквиру операције „Синдур“, коју је покренуо Њу Делхи. Ни једна страна није прешла у ваздушни простор друге земље, док су ракетни удари извођени са удаљености која је у неким случајевима прелазила 160 километара.

Које је Ваше мишљење о овоме?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *