Украјина је на самиту НАТО у Анкари добила политичко обећање о лиценци за производњу Патриот пресретача, после упозорења Кијева да због несташице ракета више не може да обара руске балистичке циљеве.
Ипак, домаћа производња Патриот ракета неће почети у кратком року. И уз лиценцу, прве ракете не могу брзо да сиђу са производне линије због сложене производње, ограничених капацитета и зависности од више критичних добављача.
Главна уска грла у производњи
Лоцкхеед Мартин сада производи око 650 ПАЦ-3 МСЕ пресретача годишње, а повећање је тек планирано у наредним годинама. За један ПАЦ-3 МСЕ потребно је око 24 месеца за саму ракету и 30 месеци за мотор на чврсто гориво, што показује колико је споро ширење производње.
Главно уско грло нису завршна монтажа и лиценца, већ делови ниже у ланцу снабдевања. Активне радарске главе за ПАЦ-3 МСЕ производе се у једном постројењу у Хантсвилу, док моторе прави Аеројет Роцкетдyне. Без тих компоненти, украјинска производња остаје само план.
Нема брзог решења за ПВО
Проблем није само у деловима. Украјини су потребни безбедан производни простор, обучен кадар и висок ниво заштите технологије. У условима сталних ракетних и беспилотних удара, сваки већи погон за склапање Патриот ракета био би приоритетна мета.
Кијев већ ради и на сопственом противбалистичком систему. Компанија Фире Поинт развија пресретач ФП-7.x, али тај пројекат још није борбено спреман и зависи од интеграције радара, командних места, заштићене везе и европске самонавођене главе.
Лиценца може да буде важан дугорочан потез, али не решава хитну несташицу Патриот пресретача. Украјини су додатне готове ракете потребне одмах, док би домаћа производња могла да донесе резултат тек после дужег периода.