Украјина је на самиту НАТО у Анкари добила политичко обећање о лиценци за производњу Patriot пресретача, после упозорења Кијева да због несташице ракета више не може да обара руске балистичке циљеве.
Ипак, домаћа производња Patriot ракета неће почети у кратком року. И уз лиценцу, прве ракете не могу брзо да сиђу са производне линије због сложене производње, ограничених капацитета и зависности од више критичних добављача.
Главна уска грла у производњи
Lockheed Martin сада производи око 650 PAC-3 MSE пресретача годишње, а повећање је тек планирано у наредним годинама. За један PAC-3 MSE потребно је око 24 месеца за саму ракету и 30 месеци за мотор на чврсто гориво, што показује колико је споро ширење производње.
Главно уско грло нису завршна монтажа и лиценца, већ делови ниже у ланцу снабдевања. Активне радарске главе за PAC-3 MSE производе се у једном постројењу у Хантсвилу, док моторе прави Aerojet Rocketdyne. Без тих компоненти, украјинска производња остаје само план.
Нема брзог решења за ПВО
Проблем није само у деловима. Украјини су потребни безбедан производни простор, обучен кадар и висок ниво заштите технологије. У условима сталних ракетних и беспилотних удара, сваки већи погон за склапање Patriot ракета био би приоритетна мета.
Кијев већ ради и на сопственом противбалистичком систему. Компанија Fire Point развија пресретач FP-7.x, али тај пројекат још није борбено спреман и зависи од интеграције радара, командних места, заштићене везе и европске самонавођене главе.
Лиценца може да буде важан дугорочан потез, али не решава хитну несташицу Patriot пресретача. Украјини су додатне готове ракете потребне одмах, док би домаћа производња могла да донесе резултат тек после дужег периода.