Наоружани хеликоптери УХ-1Б (UH-1B) нису више били довољни за нападе по објектима дејства. Фирма Бел (Bell Helicopter Textron INC, Fort Worth, Texas) је динамику и систем ротора хеликоптера УХ-1Ц (UH-1C) комбиновала са предњим делом узетим од хеликоптера Вориор (Warrior) и Сијукс Скаут (Sioux Scaut) и септембра 1965. године нови хеликоптер је био спреман за свој први лет.
Почетна поруџбина војске САД бројала је 100 хеликоптера АХ-1Г (AH-1G). Прве Кобре појавиле су се у Вијетнаму августа 1967. године. Првобитно су носиле шестоцевни ротирајући митраљез “Миниган” (Minigun) калибра 7,62мм смештеним у брзопокретној турели на предњем делу хеликоптера ТАТ-102А фирме Емерсон Илектрик (Emerson Electric). Они су брзо замењени системом оружја XМ-28 са два митраљеза “Миниган” калибра 7,62мм или лансерима граната XМ-129 калибра 40 мм или су носили комбиновано по једно од сваког од ових оружја.
Испод кратких крила хеликоптери АХ-1Г су могли да носе ракете или подвеснике за митраљезе “Миниган”, али они су били релативно непрецизни. Пилоти америчке КоВ развијали су тактику за ову нову врсту летелице. До октобра 1968. године поручено је 838 хеликоптера и још 240 у току 1970/71. године. У међувремену је, основна верзија хеликоптера Хјуи Кобра (Huey Cobra) развијена у двомоторну верзију за дејство изнад мора намењену за америчке маринце АХ-1Ј Си Кобра (AH-1J Sea Cobra), чије су прве испоруке почеле 1970. године, а хеликоптери КоВ АХ-1Q (AH-1Q) опремљени су са по осам противоклопних вођених ракета “ТОУ” (TOW”).
Хеликоптер АХ-1Ј био је готово све сто су маринци тражили: носна турела XМ-197 с троцијевним ротирајућим 20 мм топом (750 граната), „Миниган“ XМ-28 од 7,62 мм смјештен на поткрилним носачима, лансери невођених ракета од 70 мм XМ-157 и XМ-159 (XM-157, XM-159), кочница носећег ротора, стандардна морнаричка навигацијска опрема и најважније од свега два мотора Прет и Витни Твинпак Т400 (Pratt & Whitney Twinpac T400). Убрзо су први примерци АХ-1Ј послани у Вијетнам, где су у три месеца процене у борбеним условима, четири хеликоптера налетела 614 сати, испалили 14950 зрна од 7,62 мм, 72945 граната од 20 мм те 2842 невођених ракете од 70 мм. Службени извештаји потврдивала су знатно повећање ватрене моћи у односу на АХ-1Г, могућност ношења веће количине терета, дуже трајање лета као и доказану повећану поузданост целокупног хеликоптера.
АХ-1С (AH-1S) представљао је програм у три корака за модернизацију свих АХ-1Г и АХ-1Q у побољшану „Тоу Кобру“, а како је сам програм током развоја побољшавао опрему и наоружање, тако су се од АХ-1С накнадно појављивале верзије АХ-1П (AH-1P), АХ-1Е (AH-1E) и АХ-1Ф (AH-1F). У стварности, преиначене АХ-1Г и АХ-1Q у АХ-1С добијале су ознаку АХ-1С МОД, али су једноставно означаване као АХ-1С Хјуи Кобре. Модернизоване Кобре у том пакету модернизације задржале су и даље заобљене стаклене површине кабине уместо равних површина које су се већ уграђивале на новопроизведеним АХ-1С, где су потоње стварале мању рефлексију светла, али и олакшавале израду саме кабине.
Тек је прва серија новопроизведених АХ-1С добила равне стаклене површине, нове лопатице ротора с примесама стаклопластике, те унапређену пилотску инструментацију чији је распоред на пилотској табли олакшавао летење по конфигурацији терена, а уграђен је и систем сигнализације радарског озрачења. Хеликоптер АХ-1С (AH-1S) опремљен је телескопским нишаном за дневно светло М-65, монтиран у носу који може да увећава 3,2 или 13 пута.
АХ-1Г/Q Хјуи Кобра
Погонска група: Један турбоосни мотор Авко ЛајкомингТ-53-Л-13 (Avco Lycoming T-53-L-13), снаге 1044 киловата.
Гориво: 1014 литара горива.
Димензије; Дијаметар главног ротора 13,41 м, дијаметар репног ротора 2,59 м; укупна дужина 16,14 м; дужина трупа 13,59 м; размах крилаца 3,23 м; висина 4,12 м; мпр. 2754 кг; м.макс. 4309 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална 352 км/х. Брзина крстарења 277км/х.
Брзина пењања 332 м/мин. Оперативни врхунац лета 3475м. Врхунац лебдења са утицајем земље 3015м. Тактички радијус дејства 200 км. Долет 574км.
Посада: Два члана.
Наоружање: АХ-1Г: Два шестоцевна митраљеза 7,62мм “Миниган” у турели XМ-28 са борбеним комплетом од 8000 метака или комбинација наоружања у турели XМ-28 и то шестоцевни митраљез 7,62мм “Миниган” и бацач граната 40мм XМ-129. На крилцима 4 лансера М-159 са по 19 НРЗ 2,75 инча (70 мм) или 4 лансера М-157 са по 28 НРЗ 2,75 инча или два лансера са митраљезима 7,62мм “Миниган” и два лансера М-159 са по 19 НРЗ 2,75 инча.
АХ-1Q: Турела XМ-28 са шестоцевним митраљезом 7,62мм “Миниган” и бацачем граната 40мм XМ-129. На крилцима два саћаста лансера М-159 са по 19 НРЗ 2,75 инча и 8 ПОВР “ТОУ”.
АХ-1Ј Си Кобра
Погонска група: Два турбоосна мотора Прет и Витни Канада Т-400-ЦП-400 (Pratt & Whitney Canada T-400-CP-400) снаге по 1342 киловата.
Гориво: 1014 литара горива.
Димензије; Дијаметар главног ротора 13,41 м; дијаметар репног ротора 2,59 м; укупна дужина 16,26м; дужина трупа 13,59 м; размах крилаца 3,23 м; висина 4,15м; мпр. 3294кг; м.макс. 4535 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална 333 км/х. Брзина крстарења 333км/х. Брзина уздизања 332 м/мин. Оперативни врхунац лета 3215 м. Врхунац лебдења са утицајем земље 3794м. Долет 577км.
Посада: Два члана.
Наоружање: У носној турели троцевни топ калибра 20мм М-197 са 750 граната. Испод малих крила носи 8 ПОВР “ТОУ” и два вишецевна лансера са по 19 НРЗ ЛАУ-61А или четири вишецевна лансера са по 19 НРЗ ЛАУ-61А или четири вишецевна лансера са по 7 НРЗ ЛАУ-68А калибра 2,75 инча или четири подвесника М-18Е-1 са шестоцевним
митраљезима 7,62мм “Миниган” или четири вишецевна лансера НРЗ ЛАУ-68А/А; ЛАУ-68Б/А или ЛАУ-69А калибра 2,75 инча или две аеросолне бомбе ЦБУ-55/Б.
Погонска група: Један турбоосни мотор Авко Лајкоминг Т-53-Л-703 (Avco Lycoming T-53-L-703), снаге 1342 киловата.
Гориво: 764 литре горива.
Димензије: Дијаметар главног ротора 13,41 м; дијаметар репног ротора 2,59 м; укупна дужина 16,14 м; дужина трупа 13,59 м; размах крилаца 3,23 м; висина 4,12 м; мпр. 2939 кг; м.макс. 4535 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална 315 км/х. Брзина крстарења 227км/х. Брзина пењања 494 м/мин. Оперативни врхунац лета 3720 м. Врхунац лебдења са утицајем земље 3720 м. Долет 507 км.
Посада: Два члана.
Наоружање: У носној турели троцевни топ калибра 20мм М-197 са 750 граната. Испод малих крила носи 8 ПОВР “ТОУ” и два саћаста лансера са по 7 или 19 НРЗ калибра 2,75 инча.
Маринци су схвативши важност хеликоптера с противоклопним ракетама затражили модернизацију својих АХ-1Ј у „Тоу Кобру“, при чему су инсистирали на задржавању двомоторне проверене концепције којој су придодали моторе веће снаге Прет и Витни Канада Т400-WV- 402 сваки снаге 1342 киловата, због чега је уграђена и нова трансмисија преузета с хеликоптера Бел-214. На АХ-1Т, која је свој први лет обавила 1976. године, дошло је и до већих конструкцијских промена, па је тако ради боље искоришћености нових мотора уграђен и носећи ротор већег обима (14,6 м, а израђен је од композита па може издржари погодак зрна од 23 мм), што је узроковало и постављање већег репног ротора ради боље компензације момената узрокованих јаћим моторима и новим носећим ротором. Повећани ротор утецао је и на продужење репне купе, што је довело до стварања препознатљивог проширеног споја трупа с репном купом. Како једна ствар повлачи другу, тако је и продужење репне купе имало за последицу и продужење предњег дела трупа ради задржавања правилне центраже хеликоптера. Продужење трупа искоришћено је за смешта веће количине горива, која је осигурала већи долет и дуже задржавање хеликопетра изнад бојишта за чиме су маринци непрекидно жудили, Ипак, најзначајније за маринце у тој верзији била је уградња „ТОУ“ система, који је заједно с новим нишаном (тражење по азимуту 110°, по елевацији -60°/ + 30°), ласерским вишеструким означивачем и FLIR системом омогућио употребу ПОВР у сложеним временским условима, дању и ноћу.
АХ-1W Супер Кобра (AH-1W Super Cobra) најмоћнија је верзија добро познатог јуришног хеликоптера.По мишљењу америчких стручњака, то је и најуниверзалнији борбени хеликоптер на свету. Његов најважнији задатак је да пружи ватрену подршку морнаричким борбеним групама. Међу многим задацима које Супер Кобра може да извршава су: ескорт транспортних хеликоптера, изолација зоне десантирања, ПОБ, ватрена подршка и противхеликоптерска дејства. Хеликоптер је опремљен ХУД-ом, који омогућује да све потребне информације буду доступне и пилоту и копилоту -нишанџији, као и дејство у сложеним метео условима. Кабина и резервоари за гориво су заштићени оклопом способним да издржи директан погодак разорног зрна калибра 23 мм. На носу хеликоптера инсталирана је турела Џенерал Илектрик Универзал Турет Систем (General Electric Universal Turret System), у којој се налази троцевни топ М-197 калибра 20 мм. Из њега се могу испаљивати стандардна разорна зрна М-50 или знатно модернија панцирна (PIE) зрна, брзине гађања од 675 зрна у минути. За топ је предвиђен борбени комплет од 750 граната. Нишањење топом врши се помоћу нишана уграђеног на кациги копилота {оператора на оружаним системима} или системом за управљање ракетном ватром. Даљим усавршавањем настале су верзије АХ-1W Вајпер, АХ-1З (AH-1Z) Вајпер и Кинг Кобра.
АХ-1W Супер Кобра
Погонска група: Два турбоосна мотора Џенерал Илектрик Т-700-ГЕ-401, снаге по 1285 киловата.
Гориво: Два унутрашња резервоара капацитета по 871 литру горива.
Димензије: Дијаметар главног ротора 14,63 м; дијаметар репног ротора 2,96 м; укупна дужина 17,68 м; дужина трупа 14,68 м; размах крилаца 3,23 м; висина 4,32м; мпр. 3642 кг; м.макс. 6700 кг.
Карактеристике: Брзина-максимална 315 км/х. Брзина крстарења 296 км/х. Брзина пењања 544 м/мин. Оперативни врхунац лета 3660 м. Врхунац лебдења са утицајем земље 3065 м. Врхунац лебдења без утицаја земље 915 м. Долет 635 км.
Посада: Два члана.
Наоружање: У носној турели троцевни топ калибра 20мм М-197 са 750 граната. Испод малих крила носи 8 ПОВР “ТОУ” или “Хелфајер”, два саћаста лансера НРЗ калибра 70мм и на крајевима крила два ИЦ ВРП В-В АИМ-9Л “Сајдвиндер” или “Стингер”.
Коришћени су током Тет офанзиве 1968. године и даље све до краја рата у Вијетнаму, као хеликоптери за пратњу и подршку. Касније су коришћени у инвазији на Гренаду 1983. године. У Првом заливском рату 1991.године, коришћено је више од 200 „кобри“, и даље током деведесетих година прошлог века. Америчка КоВ их је повукла из употребе 2001. године, док их Маринци и даље користе, а остали АХ-1 су прослеђени другим државама.