Украјински далекометни ударни дронови пробијају руску противваздухопловну одбрану са стопом продора од 20 до 30 одсто. Тај ниво је довољан да удари редовно погађају нафтну инфраструктуру и војно-логистичке циљеве у дубини руске територије.
Под ударом су слојеви ПВО које чине С-300, С-400, Панцир-С1, Тор и Бук. Реч је о једној од најгушћих мрежа око кључних објеката, али број дронова који пролазе наставља да расте.
Раст броја дронова
Број лансираних украјинских далекометних дронова нагло је порастао. После више од 1.000 дронова у августу 2024, број је прешао 3.000 у јулу 2025, а у марту 2026. достигао је око 7.000.
Руско Министарство одбране тврдило је да је у мају 2026. пресретнуто 8.973 украјинска далекометна дрона. Ако је продор заиста био 20 до 30 одсто, то значи да је у једном месецу на територији Русије могло да буде изведено између 1.800 и 2.700 успешних удара.
Удар на рафинерије и снабдевање горивом
Последице су већ видљиве у руском нафтном сектору. Током пролећа 2026. готово све велике рафинерије у централној Русији биле су принуђене да обуставе или смање производњу, а погођени капацитет прелази 83 милиона тона годишње, што је око четвртине укупне руске прераде нафте.
Производња дизела пала је са 7,5 милиона тона месечно на 5,9 милиона у априлу и мају 2026, што је пад већи од 20 одсто. Истовремено су удари на лучке терминале пореметили извоз нафте и деривата, па је притисак усмерен и на снабдевање горивом и на приходе од извоза.
Кључна предност Кијева остаје однос цене и ефекта. Јефтини дронови, чија се вредност процењује на 20.000 до 100.000 долара, приморавају руску страну да троши знатно скупље ракете ПВО, док и ограничен број погодака доноси озбиљну штету објектима чија се обнова мери недељама и милијардама долара.