Наш колега и експерт за специјалне јединице, Милош Јевтић, гостујући на Телевизији „Информер”, коментарисао је познате детаље недавног атентата на председничког кандидата Доналда Трампа.
Причајући о наоружању атентатора, колега Јевтић је истакао да су платформе „Ар-15” данас веома распрострањене, да се модернизоване верзије производе под различитим лиценцама, те да су постале део америчке културе, и међу професионалцима, и међу цивилима. Генерације припадника америчких служби безбедности и цивила имали су искуства, односно активно употребљавају ове платформе, а могу се пазарити у многим специјализованим продавницама наоружања, као и путем интернета. Отуда не чуди информација да је атентаторово наоружање легално купио његов отац још 2013. године.
Резонујући о стрељачким вештинама атентатора, колега Јевтић сматра да дејствовање овим пушчаним системом, у калибру 5,56 мм, са дистанце око 130 метара, у лежећем ставу за гађање, чак и са оптиком за цивилно тржиште, не захтева изванредне вештине, нити захтевнију обуку стрелца, напротив, прецизан погодак са овим параметрима би се могао извести чак и после неколико десетина минута обуке и неколико претходних покушаја гађања.
БОМБСХЕЛЛ.🚨
— Кyле Бецкер (@кyленабецкер) Јулy 16, 2024
Тхомас Маттхеw Цроокс, тхе 20-yеар-олд гунман wхо аттемптед то ассассинате формер Пресидент Доналд Трумп ат а цампаигн раллy ин Бутлер, Пеннсyлваниа, wас споттед он тхе рооф 26 минутес бефоре тхе схоотинг оццурред.
Тхе ФБИ хас цонфирмед тхат Цроокс wас сеен бy лаw… пиц.тwиттер.цом/ЕИнрц9ихкЦ
При коментарисању поступања припадника Тајне службе, колега Јевтић је истакао да је пропуста очигледно било, да ће се поступање припадника и сарадња са осталим агенцијама и локалним снагама интензивно анализирати у предстојећим данима. На снимцима је било очигледно да су поједини припадници реаговали лошије, вероватно услед „заслепљености” стресом, исто као што је било очигледно и да су други пратиоци председничког кандидата Трампа реаговали професионално.
Колега Јевтић се осврнуо и на моменат који је Трамп искористио зарад прикупљања политичких поена, истичући моменат када је Трамп, и поред упутстава пратилаца, дизао главу према гледаоцима, а потом и руку са стиснутом песницом, као симбол пркоса и борбе.
На самом крају разговора, колега Јевтић је изнео мишљење и да ће овај инцидент увећати популарност председничког кандидата, односно да може утицати на исход председничких избора у новембру ове године.
… свако оружје са оптиком се мора „упуцати“ тј. урадити реглажа
… нормалан стрелац би требао и пробати поузданост и прецизност оружја
… даљина од 130 м је мала даљина за дугу цев, обични војници раде обуку на тим даљинама
… калибар 5.56мм није мали – зависи од врсте метка и пуњења, јако убитачно је дуго зрно тог калибра – резантна путања и неправилно кретање кроз погођено тело тј, иде линијом мањег отпора и ротира око попречне осе , разара ткиво
Ваш колега је млад за атрибут „експерт“ … можда постане једног дана, са срећом..- превише је „експерата“ у Србији а са мало искуства или праксе.
-Реглаза се у српском језику користи када прицамо о рецимо трапу код аутомобила, али у свијету орузја и нисана бас и није неки сироко прихвацен термин као сто су упуцавање, нуловање, подесавање или ректификација, зар не.
-Као и тацност, посто она говори колико одступа средњи погодак у односу на контролну тацку, условно нисанску тацку). Ѕаба ти и поузданост и то да је пуска у стању да феноменално груписе поготке ако они не заврсавају тамо гдје зелис, зар не?
-За даљину се слазем. Мада, не треба мијесати гадјање просторног циља (непријатељски војник у ратном сукобу) гдје је било који погодак практицно избацивање непријатеља на дузи или краци временски период, или гадјање са циљем да убијес предсједника или ако хоцес да побиједис на такмицењу у гадјању крузне мете.
-Калибар 5,56 је дефинитивно мали иако сам метак није. Када критикујес, онда не мијесај „грандмадрс енд фрогс“. Инаце, казе се разантност а не резантност (ОК, мозе бити и греска у куцању). Леталност зрна 5.56 зависи од низа фактора и мозе бити од изузетне до слабе. Поменуто тумбање у ткиву и ефекат хидростатицког сока су било главни адут при поцетним демонстрацијама који је користен да би пуска била усвојена. Говоримо о пускама М-16 са кораком увијања 1:14 и метком М-193. Ово је убрзо промијењено због силних протеста па је пуска добила корак од 1:12 сто је укинуло маргиналну стабилност зрна у лету и смањила леталност при поготку у „месо“. Новији, брзи кораци увијања и новији типови зрна веце дузине и масе имају измјењено понасање, тако да је давање старих података несврсисходно са становиста правилног информисања сироких народних маса.
За експертство се слазем.
Млади „експерт“ очигледно се не разуме у балистику оружја, а притом је изоставио неке битне детаља. Цитирамо: „Резонујући о стрељачким вештинама атентатора, колега Јевтић сматра да дејствовање овим пушчаним системом, у калибру 5,56 мм, са дистанце око 130 метара, у лежећем ставу за гађање, чак и са оптиком за цивилно тржиште, не захтева изванредне вештине, нити захтевнију обуку стрелца, напротив, прецизан погодак са овим параметрима би се могао извести чак и после неколико десетина минута обуке и неколико претходних покушаја гађања.“ апсолутно није тачан.
Хајдемо да разјаснимо:
– Прво сама пушка која је коришћена у покушају атантата је била полуаутматска пушка АР-15 произвођача ДПМС и била је што би народ рекао јефтина и клот, само са РедДот оптиком упитног произвођача.
– Друго када се врши гађање неке мете треба разумети да метак никад не путује истом путањом до мете и не погађа увек мету, јер постоје разни параметри у самој балистици зрна, квалитет материјала кошуљице и језгра, барутног пуњења од произвођача до произвођача, контрукије и подешавање саме пушке, онда метео услова, па чак и како се цев оружја увија док зрно путује кроз њега од момента опаљења.
– Рачунајући ово горе долазимо до закључка да се све то мери кроз ознаке минута угла или груписање погодака у мету или ти старосрбски минуте-оф-англе тицк маркс (МОА). Пошто је ово јефтина цивилна верзија АР-15 ПА пушке , најчешће је тај МОА је око 10цм на 100м. Што би на ових приближно 130м до Трампа износило око 13цм.
– Битна изостављена информација је та да су двојица полицајаца проверила кров где се налазио атентатор, приликом чега се он окренуо и у њих уперио ПА пушку а затим окренуо ка позорници и извршио гађање ка бини на којој је био Трамп. Врло битан детаљ који може довести до тога да се мета може промашити јер у математичку формулу улази и физилошко стање стрелца.
– Уз такве околности и са оваквом ПА пушком обичан стрелац аматер не би погодио мету након 10так минута обуке и то сигурно не на удаљености од 130м.
Тако мало мање са етикетама „експерата“,
Е мој Курсула, боље да ниси пис’о овај пост посто има прилицна колицина нетацних информација (да не будем прегруб у избору ријеци). За разлику од младјаног Милоса, ја сам мало старији&искуснији. Цак се могу „похвалити“ да сам и класиц Данка Боројевица (познатијег у насој класи по свом тадасњем надимку…) само сто сам ја заврсио други смјер- ‘паз’ ‘вамо, наорузање! Али добро, да кренемо са анализом изнесених тврдњи.
ДПМС је исправно препознат као јефтин (или боље реци пиступацан) производјац наорузања. Са друге стране, то не знаци да њхове пуске нису у стању да праве солидне или цак одлицне групе, сто зависи од разних околности (генерално највисе је везано за толеранције при изради и склапању дијелова у цјелину). Под одлицне овдје мислим на 1-1,5 МОА (а знају бити и боље) и солидне 2-4 МОА. У ствари, да би пуска м16 и М16а1 била прихвацена у ОС САД за вријеме рата у Вијетнаму, услов је био да растурање погодака на тестирању не смије бити веце од 4 МОА (иако су у стварности усвајали и оне са цијелих 8 МОА јер је то дозвољавала конкретна тактика употребе, а и глад за орузјем је била велика). Ради информације, својевремено је прописани стандард за снајперско орузје био 2МОА или испод. Толико о томе.
Сто се колиматорских нисана попут „ред дота упитног производјаца тице“ они знацајно олаксавају нисањење, иако немају увецање тако да су групе цесто боље него код употребе механицких нисана, поготово код поцетника и слабијих стријелаца. Како је поменути тип нисана уградјен на орузје са малим трзајем (иако полуаутомат) квалитет (цитај цијена) није од пресудног знацаја (сто су припадници САЈ-а демонстрирали пред иностраним колегама прије неколико година са приватно набављеним моделима). Поготово ако орузје није цесто користено па да додје до компромитовања унутрасњих компоненти нисана (конкретно полозаја диоде) или до разлабављеног контакта са орузјем.
Друга тацка је такав буцкурис да немам снаге да куцам километарска објасњења. Рецимо да би било боље да није ниста писано иако су генерално говореци, информације тацне.
Треце, МОА износи 1 инц на 100 yарди (приблизно 25 мм на приблизно 91 метар) сто је око 3цм на 100 метара (да пребацимо у СИ или метрицки систем). То знаци да пуска од 4 МОА на 100 метара прави групу од 12ак цм. Уколико је растурање са конкретним моделом било рецимо 2 МОА , то би било око 6цм на 100 метара или неких 8цм на 130 метара. За неупуцене, говори се не о једном хицу вец о групи погодака (минимално 3) а сто је веци број испаљених хитаца, групе су све веце (логицно). Тако да МОА као јединица није бас егзактан показатељ, поготово уколико се не спомену и муниција, број хитаца, став, даљина, метео услови, нисански систем, временска јединица… Али да не смарам висе.
Цетврто је ОК. Мада, не контам о каквој се ту математицкој формули говори… (ОК контам, али добро сад да не прегоним и са критиком о нацину „одразавања“, сто би вец било малициозно).
Пето, у зависности од талента, могуце је и то цесто изненадјујуце лако (Милос говори о неколико десетина минута и неколико гадјања). Поготово кллинцима који су се наиграли којекаквих ФПС игара па разумију помало теорију нисањења. Али истина је да има и оних којима је „лаксе утјерати метар доле него центиметар у главу“. А колико ми се цини овај атентарор се јос као клинац интересовао за стрељаство.
Тако да од свега сто је написано да је Милос рекао могу да тврдим да није рекао ни једну глупост иако се слазем у потпуности са олаком употребом термина експерт у насим, а вала и иностраним медијима.
Наш ”експерт” је врло мало дао детаља о томе како су поступали припадници специјалних агенција у обезбеђивању личности од важности. Буквално један мали параграф, а требало би се осврнути на целокупну реакцију.
Прво ”експерт” је требао објаснити јавности да свака агенција локална или федерална у САД током обезбеђења има своје зоне одговорности. Да се припрема локације и безбедносна провера врши најмање 10 дана пред само окупљање и да се сви могући правци претње покривају физичким присуством локалне полиције или агентима федералних служби. У овом случају зону одговорности где се налазио атентатор је обезбеђивала локална полиција града или округа. Која је дефинитвно подбацила јер су се службеници исте налазили у самој згради, а касније је установљено да су се бар двојица полицајаца попела на зграду или провирила на кров и угледала стрелца након чега је он дејствовао по мети. Такође реакција непосредног обезбеђења је била адекватна и врло професионална, проблем се уочио код женског дела обезбеђења, које је вероватно по утицајем адреналина, врло лоше реаговало у моментима одвођења мете до тачке извлачења неких 20так метара од бине, што се могло и приметити на снимцима, али такође и реакција другог круга обезбеђења које је врло брзо покрило све углове око бине током покривања и извлачења. Такође снајперска екипа која је дејствовала по стрелцу, а која се види на снимку, је такође реаговала у идеалном одзиву, јер су елиминисали претњу са два високо прецизна хица у главу користећи снајперску пушку Мк13 мод 7. Вероватни разлог што нису пре уочили стрелца стоји у томе да је њихова област задужења била изнад 200м као и то да се ово снајперска пушка користи за тачкасто уништење на даљинама у распону до 1300м.
Ако сте експерт, дајте детаљнију анализу свих прстенова обезбеђења и какав је целокупан ток догађаја био, а не паушално оцењивање , што ништа није до популистичких клик бејтова.