Програм немачких ПВО фрегата Ф127 ушао је у фазу преиспитивања, а у средишту спора су цена и велика везаност за амерички Аегис екосистем. Планирано је да бродови, поред зонске противваздухопловне одбране, добију и способност за балистичку противракетну одбрану, што значајно подиже техничке захтеве и цену.
Према садашњем плану, Ф127 би користио Аегис, америчке сензоре и ракете, уз конфигурацију блиску оној коју користи Ратна морнарица САД. У том оквиру изабран је радар СПY-6 уместо СПY-7, уз образложење да европска алтернатива не може брзо да затвори постојећи јаз у способностима.
Цена и дугорочна зависност
Оваква поставка носи и озбиљан политички и војни терет. Немачка би на деценије везала кључни борбени систем за одлуке из Вашингтона, од измена софтвера и модернизације до интеграције наоружања и темпа испорука.
Додатни сигнал за узбуну је случај Швајцарске, којој су испоруке система Патриот и ракета ПАЦ-3 померане због америчких приоритета. У таквом распореду савезници остају у другом плану, а ризик је посебно изражен у тренутку када САД троше велике количине пресретачких ракета и прво попуњавају сопствене залихе.
Већа улога домаћих и европских решења
У Берлину јача став да су противваздухопловна и противракетна одбрана кључне технологије у којима Немачка мора да тражи већу самосталност. Као један од проблема помиње се и могућност да европске ракете у будућности не буду могле да се интегришу у затворену америчку конфигурацију, чак и ако буду доступне.
Као другачији пример издваја се ИРИС-Т СЛМ, који је већ обезбедио извозне наруџбине и проширење производње. Тај модел задржава новац, развој и индустријски капацитет у Немачкој, уместо да милијарде евра оду у америчку одбрамбену индустрију.