УХ-60А Блацк Хаwк ознака је за хеликоптер опште намене, који већ увелико замењује хеликоптер УХ-1, у разним верзијама. Породица “Сокола” има лепу будућност на војном тржишту.
Сикорскy је, с обзиром на намену, посебну пажњу посветио повећању отпорности хеликоптера на оштећења стрељачком ватром. Хеликоптер може да лети најмање 30 минута после поготка крака ротора гранатом од 23 мм, самозаптивни резервоар “санира” и погодак зрном 12,7 мм а хеликоптер треба да настави лет иако било који део трупа погоди зрно 7,62 мм. Стајни трап издржава удар о земљу са оптерећењем од 9 г, а седиште пилота и 14,5 г.
Два митраљеза су постављена на бочна врата, али су развијени и посебни носачи на које су се могла подвесити четири додатна резервоара за гориво или разноврсно наоружање на четири подвесне тачке. Новији хеликоптери верзије УХ-60А и УХ-60Л могу да подвесе до 16 ПОВР “Хеллфире”” и уз то у кабини уместо војника пренесу још један борбени комплет од 16 ракета. Због тога овај хеликоптер и са оваквим бојевим комплетом, превазилази своју намену и припада групи десантних борбених хеликоптера.
Блацк Хаwк је развијен на захтев америчке војске односно УТТАС (Армy Утилитy Тацтицал Транспорт Аирцрафт Сyстем) који су захтевали модернији хеликоптер који би заменио УХ-1 Ироqуис. Са радом на новом хеликоптеру се почело 1972. године.
Први прототип је полетео октобра 1974. године (YУХ-60) и победио је конкурента Боеинг Вертол YУХ-61. Направљена су четири прототипа. Три су достављена америчкој војсци марта 1976. године, а један је задржао Сикорскy ради даљег развијања и истраживања. Производња почиње 1976. године.
Први модели УХ-60А су достављени 1978. године а у употребу улазе 1979. године.
Крајем осамдесетих година прошлог века постојећи модели су модернизовани на ниво УХ-60Л, који су добили нове моторе са више потиска.
Блацк Хаwк може да извршава разне мисије као што је транспорт трупа, електронско ратовање, или за медицинску евакуацију. Такође постоји и ВИП верзија за превоз важних личности.
Може да повезе 11 војника са опремом или да подигне до 4000 кг терета,на пример топ калибра 105 мм или моторно возило.
Верзије ХХ-60А/Б/Ц/Д/Е/Г/Х Нигхт Хаwк су хеликоптери за борбено спасавање. ЕХ-60А/Б/Ц Блацк Хаwк су верзије за елактронска дејства. МХ-60А, МХ-60Г и МХ-60К су хеликоптери за специјалне операције. Последња верзија МХ-60К има потпуно другачији предњи део. У носном делу инсталисан је радар, а директно испод носа налази се висећи покретни сензор. Његова ИЦ слика дозвољава вођење борбе и ноћу. Хеликоптер располаже опсежном електронском опремом а “срце” свега тога чини интегрисани авио-мински ИБМ, и два компјутера са по два колор и црнобела екрана за пилота и копилота. Овај хеликоптер може да дејствује и са брода. Хеликоптер је опремљен и са по једним покретним митраљезом калибра 12,7мм. УХ-60Н су хеликоптери намењени маринцима , опремљени метеоролошким радаром, конструкцијом отпорном на песак и посебно уређеним кабинама.
Хеликоптери Блацк Хаwк данас се налазе у наоружању 46 држава света. На ови хеликоптерима данас лете Талибани у Авганистану и пилоти кинеске Народне армије. У нашем региону у наоружању својих војски ове хеликоптере имају Албанија и Хрватска, поред Грчке и Турске.
СХ-60Б Сеа Хаwк намењен је ратној морнарици, а наоружан је са два торпеда Мк-46 или два вођена ракетна пројектила В-Б “Пенгуин Мк-2”. СХ-60Б опрема се радаром АПС-124, МАД АСQ-81 и другом опремом. За олакшавање маневара на палуби брода репни точак је премештен на крај трупа. По добијању података о присуству подморнице СХ-60Б Сеа Хаwк полеће и претражује сумњиви терен. Место откривања подморнице означава плутачама и даљи напад предузима са самонавођеним торпедима Мк-46, а може и да наводи ватру са других борбених средстава.
СХ-60Ф Оцеан Хаwк су хеликоптери за блиску противподморничку заштиту носача авиона и трагање и спасавање.
Америчка ратна морнарица користи платформу Х-60 за моделе ознаке СХ-60Б Сеа Хаwк, СХ-60Ф Оцеан Хаwк, ХХ-60Х Ресцуе Хаwк, МХ-60Р Книгхт Хаwк и МХ-60С Книгхт Хаwк.
Морнаричке „Соколове“ користе морнарице 16 држава света.
За израду текста коришћена је књига у рукопису: Данко Боројевић, Лексикон авијације.